Nova Evropa

вредност, из које се рађа критеријум свих осталих вредности, у то није нико озбиљно сумњао. Чак и онај који је признавао универзални мистериј, закључивао је о томе имајући пред собом разум као вођу: разум је сам себи одређивао и вредност и границу, — он је био осовином око које се окретала сва талијанска култура при крају ХЛХ века. Противу разума. су се дигле онда све снаге које смо горе редом набројали, а које су биле различите и супротне по правцу и по интензивности, — али све сагласне у томе да разум свргну са престола и да на упражњено место поставе распојасаног бога. — живот, Симпатија и укус талијанске културе пренели су се са јасног и одређеног Разума, који је одређивао и дисциплиновао каотични и деформни Живот, на Живот, са великим почетним словом, т, ј. на ирацијоналне и инстинктивне снаге, које још нису илуминоване и укроћене од интелекта. Тако се велики антирацијоналистички, антиинтелектуалистички, интујитивистички, виталистички вал, који је већ захватио био целу западну Европу, упутио и према Италији, у виду покрета који је дејствовао утолико жешће уколико су мање озбиљни били отпори који су му се супротстављали, Као колутови из средишта, покрет се мало по мало проширивао, све до најдаљих екстремности талијанског културног организма. Није било жиле да није закуцала, ни нерва да би остао нетакнут, И овде је велики зачетник био Данунцијо. Он је први дао књижевни сјај свим основним тезама инстинктивистичког интујитивизма; естетски дилетантизам,; свет природе и духа изражен као украс и разонода индивидуума, независни од свакога суда истине и моралности; херојизам, схваћен не као жртва појединца једној дужности која га узноси, већ као врховна интензификација животног тона; култ енергије и опасности, авантуре, као оно што једино даје сласти и соли животу; и напокон, презирање разума и свих његових вредности, Противу разума, Фогацаро уздиже права вере, схваћене као тамне силе с ове и с оне стране интелекта. Пасколи се осећа изгубљеним у васељени, као детешце које се мрзне од страха пред мистеријем неограниченога, који се пред њим раствара. Кроче покушава да створи еквилибриј између старога и новога, између Мисли и Живота, он исповеда достојанство Мисли, индивидуалност универзалнога, што значи — појам, разум, Али је и он противан томе да овај остане и задржи своје значење у култури; поглавито ради ирацијоналних елемената своје филозофије, Али и ради својих појмова о уметности, као чисте интујиције изван сваке интелектуалне конструкције, и ради свога појимања доброга, као воље, те коначно ради освештања страсти интереса и користи, као животне енергије, Футуризам (Маринети, Софичи) руши класичне форме метра, најављује речи у слободи, које репродукују

326