Nova Evropa

Još prvih dana posle prevrata, zaverenici su bili načisto da naši političari nisu demokrate i parlamentarci od načela, te da 29, Maja nije bilo ni polovna mera za korenitu promenu režima u zemlji, Mesto samovolje Aleksandra Obrenovića došla je mnogo odvratnija samovolja partijskih šefova, koji su raspo-

7 lagali budžetom i državnom imovinom kao da državna admini-

stracija ne služi celoj zemlji već jedino njima i njihovoj stranci. Pa kako su u predratnoj Srbiji, zbog slabe ekonomske razvijenosti, svi njeni žitelji, neposredno ili posredno, bili zavisni od države, to su »narodna volja« i gradjanske slobode, i posle 29. Maja, postojale jedino u stranačkim programima, Koje čudo dakle, da su ovake prilike nejedanput dovele zaverenike u iskušenje da se, kao »neodgovorni činioci«, usprotive ovakoj upravi zemljom koju su oni smatrali nemoralnom. Jedared je i došlo “do vrlo ozbiljnog sukoba izmedju njih i jedne vlade Nikole Pašića: godine 1914, zbog koruptivnog režima u Južnoj Srbiji i Makedoniji. Taj je sukob imao važne posledice, koje vode čak do Solunskog Procesa.) Pri svem tom, Dragutin DimitrijevićApis, duhovni tvorac novoga stanja i intelektualni vodja zave"тетика, nije ni pomišljao na zahvat civilne vlasti; a da je hteo,

*) Civilni činovnici, osobito policijski, zaveli su bili u Južnoj Srbiji tako nevaljali režim, da je bilo novih naših gradjan4, oprobanih srpskih 'revolucijonaraca, koji su počeli da žale za turskim dobom. U odbranu stanovništva od policijskih otimača prvi su ustali tamošnji narodni prvaci (Dr, Šuškalović, D, Dimitrijević, V. Preljić, G. Božović, S. Vukosavljević, i drugi), koji su još od svoje mladosti pripadali Radikalnoj Stranci. Oni su pozvali u pomoć oficire, koji su — naporedo s opozicijom u Skupštini — odmah stali na stranu nezaštićenog stanovništva. Ministar Unutrašnjih

54 Dela, Stojan Protić, iako sam neosporno čovek čistih ruku, usled svog

nesrećnog temperamenta, uzeo je svesno u zaštitu svoju nevaljalu policiju, iz inata prema oficirima, i — u času kad je zaoštrenost izmedju olicira i policajnih činovnika u južnim krajevima bila na vrhuncu, izdao je poznatu uredbu »o prijoritetu gradjanskih vlasti«, koja je učinila da je uz zaverenike stao dotovo ceo olicirski kor. Samo jedan neznatan deo olicir4, koji su još pre toda otvoreno prišli bili Radikalnoj Stranci, ustao je u odbranu Vlade Nikole Pašića, Čak i vatrene pristalice Pašićeve iz 1914 sudili su kasnije sasvim drukče o ovom sukobu Vlade Pašićeve sa olicinima: »,.. Posle Bukureškog Mira od 1913, kada su Maćedonija i Stara Srbija pripale Srbiji, mi smo tamo, sa jednim slabim režimom, zaveli jednu besprimernu korupciju. U Južnu Srbiju, počevši od okružnog načelnika do praktikanta, slat je najgori činovnički šljam... Posle anarhije i korupcije pod turskim režimom došle su anarhija i korup-

cija pod srpskim režimom, Stanovništvo je, sasvim prirodno, pravilo pore-

djenja izmedju jednog i drugog režima, i ta su poredjenja, sasvim prirodno, ispadala na našu štetu; posle skromnogš mita turskog činovnika, koji je