Nova Evropa

Primenjujući svoje načelo iz osamdesetih godina; »Ništa o narodu bez naroda«, Nikola Pašić je ozvaničio običaj, da se celokupna državna administracija stavi pod neodgovorni падzor i teror političkih »narodnih prvaka« iz okruga, pa su tako od okružnih i sreskih partijskih klubova stvoreni svevlasni nezvanični organi, koje državna administracija ni u kojem pitanju ne bi mogla da zaobidje, »Kraljeve« ljude од рте 29. Maja, kojih je bilo 10—15 u celoj zemlji, zamenili su sada tutori iz naroda, kojih je bilo po više desetina u okrugu, i od kojih činovnici nisu mogli podići glave, Odobravanje državnih liferacija, isplate na državnim kasama za izvršene opšte radove, naplata poreza »egzekutivnim putem«, napredovanje, odlikovanja, i pre-

meštanje državnih činovnika, — sve se to vršilo jedino na pre-

dlog ili po preporuci okružnih i sreskih partajskih klubova, To je, uostalom, najuspešniji način političke borbe u svim bur= žoasko-demokratskim zemljama: bez izvesne ekonom-= ske nezavisnosti svakog pojedinca, lična i politička sloboda su varljivai neostvarljiva obećanja i snovi, Doduše, u zemljama sa razvijenom industrijom i trfovinom ipak je leže uticati na političku savest pojedinca; blagodareći profesijonalnim sindikatima, stotine hiада inteligentnih radnik4 i radnica zaštićeni su od ćudljivih dazdš i poslodavaca, i od nasilja profesijonalnih političara, Ali to je stvorio socijalizam, ne demokratija, Osim toga, u predratnoj Srbiji, usled slaboš ekonomskog razvitka, sve što je bilo pismeno u narodu, posredno ili neposredno, visilo je isključivo o držav-

nom budžetu, kojim su raspolagali političari kao svojom partajskom kasom. Otuda je velik broj inteligencije, koji je pre 29, Maja odlučno branio svoja gradjanska prava protivu neustavhoga Kralja, sada, pod novim režimom, bojeći se gladi više nego smrti, trpeljivo podnosio nasilje sitnih mesnih partizan4, često i opštinskih ćata ili delovodja, A ista ta gradjanska inteligencija išla je — u Balkanskim Ratovima i u Svetskom Ratu — neustrašivo ususret najvećim opasnostima! Dokaz, da za borbu na spoljašnjem frontu nije potrebno toliko kulture, živaca, i srčanosti, koliko za borbu na unutrašnjem irontu, Onde, i slučajna smrt veliča se kao herojstvo, i za junačke podvige padaju velika odlikovanja i počasti; udovice i deca poginulih ratnika dobijaju i materijalnu pomoć, iako neznatnu Ovde, na unutrašnjem frontu, sasvim obratno: junačka smrt oglašuje se »izdajstvom« i »dele. ftizmom«, a ženu i decu prati večno prokletstvo zvaničnih, lažnih rodoljuba. Napokon, lakše je u jednom trenutku rešiti se na časovitu smrt, neđo godinama gledati neme prekore stalno ne-

dohranjene žene i dece.., Ali da se vratimo na naš predmet,