Nova Evropa

ова Европа

Књига ХУТ. Број 5. 11, септембра, 1927

Београд, и Србија.

„У Београду“ — рекао нам је недавно један наш пријатељ, угледан Београђанин, —- „мисле, и говоре, да Ви не волите. Београд, чак — да мрзите Србију“. „Ја лично“ — завршио је он разговор о овоме, „не мислим тако, и не налазим да Нова Европа не воли Србију и Београд; али Вам скрећем пажњу на овако мишљење других, чак и Ваших пријатеља,.." И није он једини који нам је то рекао. А поуздано је то једна од најапсурднијих ствари која нам се могла десити, Без обзира нато што нас још и данас — после седам година излажења извесни великохрватски кругови сматрају, бар потајним, експонентима Београда у Загребу, не би било тешко утврдити, да нико као „Нова Европа“ није тако упорно и отворено бранио Србију пред осталом Југославијом, недопуштајући да на њено светло лице падне сен услед рада и држања оних који, под барјаком Србије, хоће да ћаре и да сплеткаре, да се — окаљани — рехабилитују и — недостојни — прослављају. Не може нам, стога, бита равнодушно кад нас и озбиљни људи не разумеју, или криво разумеју. Али поглавито ради саме ствари, и ради њене велике важности, ми се увек на њу враћамо, и још ћемо се враћати, да бисмо боље објаснили што мислимо, и да бисмо унели светлости и чистоте у појмове који сачињавају основе нашег нацијоналног и нашег државног проблема, а који су — из разних узрока — врло компликовани,

раћамо се данас опет на такозвано „српско питање“, које смо пре две године ставили били на дневни ред, и дајемо — мало даље — реч Г, Љуби Стојановићу, који га је и потакао, ради објашњења; и враћамо се на нашу лозинку коју смо, у узрочној вези с тим, истакли на почетку ове године; „Натраг у покрајине!“ Да покушамо осветлити и разјаснити

један угао питања, означен речима које смо ставили на челу овога чланка.

x

Кад је реч о Србији — по реду и рангу првој нашој покрајини, иако равноправној и једнаковредној с осталим по-

133