Nova Evropa

5 пушта зоб атпа. А аКо 5 пагодпозт розјате izjavljivali 6otovost da posluže otadžbini, stari Tisa im Je odgovarao, da oni to moraju činiti; a u drugoj prilici pretio je, da će smrviti narodnosti, Verovalo se u madžarskim krugovima, da se pokornost i vršenje gradjanskih dužmosti mogu Svozdemom rukom, dobrom policijskom i militarnom orgamizacijom, iznuditi,

I zaista, policija im je bila dobro orgamizovana, u vojsci oficirski kor pouzdam, a ljudstvo — što se narodmosti tiče izmešano, da u Svetskom Ratu, u kojem su Sloveni Monarhije imali da vode borbu protiv svoje braće u vojskama protivnika, nije bilo uspešnih pobuna, niti se u samoj državi koje je tolika vojska bila na frontu, mogao i pokušati kakav ustanak, Ali nije dosta samo sprečiti mogućnost pobuna, Za dobijanje bitaka potrebna je i ne mala doza istinskog patrijotskog oduševljenja, koje se nikakvom fizičkom silom ne može iznuditi. Kad smo pre Rata pitali jednog Srbina olicira u madžarskom domobramnstvu, da li on drži da će vojnici narodnosti na bojnom polju kako valja vršiti svoje dužnosti, odgovorio je on: »Moraju, jer će im та ledjima biti feldžandarmerija koja će ih napred terati i nedopuštati da beže iz bitaka«. Ni najverniji oficiri i podoficiri niti ma kakva feldžandarmerija niti su kadgod mogli niti će moći stvoriti u trupama oduševljenje koje pobede zadobija. Austrijske čete u Svetskom Ratu slabo se držale: vojnici narodmosti, koji nisu mogli bežati natrag, bežali su napred, tojest predavali se neprijatelju u velikim masama, I tako će uvek biti, ako se bude raji davalo oružje u ruke, Turci su sasvim pametno radili što raju nisu uzimali u vojsku: s kim se postupa kao što su oni po sbupali s rajom, ne sme mu se poveriti puška. Turci su od raje, doduše, uzimali izvestan kontingenat za vojsku, ali to kao decu od 10—12 godina (danak u krvi) koju su poturčili, vaspitali u movoj veri ı pogodnostima »carskih sinova«, — pravili famaicima kakvi su bili janičari, I naši negdašnji graničari, dok su to bili, drukčije su pažemni nego u novije vreme narodnosti u Mo-. narhiji, Bili su trm u oku poklonicima madžarske Državne Ideje, ali su besumnje drukčije služili Otadžbini nego verni jobadji, To je bilo zato što oni nisu bili, kao jobadji, potčinjeni spahijama, nedo se spahiluci podelili medju graničarske zadruge, zbog čega je i nestalo spahiluka u Vojničkoj Krajini. Uživali su graničari i druge pogodnosti i činili na raznim bojištima za Dinastiju čuda od junaštva. Narod eksploatisan od feudalaca, a narodnosti vredjane pokušajima nasilmog pomadžarivanja, za sve su imali više volje nego da glave gube za one koji su ih ugnjetavali, U sjajno opremiljemoj vojsci bio je moral sasvim slab. |

Onda, kad je državno jedimstvo u Ugarskoj bilo gotovo potpuno ostvareno, kad su se šoviniste uljuljkivale zabludama da je država jača nego ikad, onde gde se meri snaga države, u ratu,

174