Nova Evropa

precenjuje svoju važnost, kad aspirira da bude nagradni spis, Videćeš iz ocene da sam bio pun obzira kao možda nikad do sada,,, Delo se prezentira kao red feljtona, te nema forme ni sistematske celine... Ni izbor pisaca i izvora nije najbolji, ali uz to još dolazi, da neke od pobrojanih nije nikako upofrebljavao, a druge opet, koje je obilno upotrebio, nije pomenuo, Ali to je stvar uzgredna, i ona ne služi na čast piscu.,.,, Ja sam pisao 8, Toni, misleći da će on naći ekspedijens, da se ta afera nemila sasvim ukloni, pošto ja sa moje strame ne bih ništa dalje isterivao, Mislio sam da će možda moći da povuče delo natrag... Na oceni ne mogu mišta da menjam; ali poslušaću tvoj savet i završnu alineju izmeniću utoliko, da ću pozvati pisca da navedene mane ispravi i da posle delo ponovo podnese, To me stoji u opreci sa sadržajem ocene i to mogu da učinim.,.« Tako se uspravna jedna savest pognula pod presijom jednog Urije Hipa. Mita Petrović je u završnoj alineji uzeo u obzir tadanje stanje naše književnosti; uzeo je u obzir to, da je Hadžić »revnostan i vešt književnik«, pa će spis ispraviti, odnosno popuniti, Ako i Književni Odbor deli to mišljenje, on predlaže nagradu uz uslov ispravljanja i dopume, Nato se Hadžić udaljio iz sednice, da sačuva vid česnosti, i most, iako slab, bio je bačen: Odbor je hrabro dosudio piscu 50 dukata, »ali se piscu ostavlja na volju, da svoje delo popravi i popuni prema učinjenim primedbama«, Još, da bi utišao i kritičare, dosudio je svakom po 15 1lor,, svima jednako: St, V, Popoviću za njegov dugački ditiramb, Gjordji Rajkoviću za njegovo čestito i kratko gsundjanje, i Miti Petroviću za tešku mu borbu sa savešću, Ali se Antonije Hadžić nije zadovoljio slavom, on je hteo i dukate. A. isprečilo se rešenje iz 1867, doneseno na predlog Sv, Miletića, po kome se nagrada tek onda izdaje, »kada pisac delo Matici pečatano podnese, ukoliko se u pojedinim slučajevima drukčije ne odredi; a da nagradu gubi, ako delo svoje za godinu dana ne izda, ili ako za to vreme što drušđo u tom pogledu s Maticom me ugovori«, Prema tome, A, Hadžić bio je već izgubio nagradu u času kad se usudio da je digne: jula 28, (0, avđusta) 1886 umro je Gjordje Rajković, a već 12, avgusta Hadžić je podneo Matici obavezu knjižare Braće M, Popovića, da će »od 12, avgusta za jednu godinu dana na svet izdati A, Hadžića delo pod maslovom:; „Srpkinja na domu, u narodu i зуећи«, 1 podigao je nagradu, iako knjižara svoju obavezu nije nikad izvršila, To još nije bilo sve, Prema fatalnom rešenju iz godine 1979, nagradjene ocene su književna dela, i štampaju se u »Letopisu«. A. Hadžić je тоTao, prema tome, da objavi i ocenu Mite Petrovića, i on ju je objavio, ali ne sasvim tačno, već ublaženu {u »Letopisu«

197