Nova Evropa

stotinu svojih knjiga, Ovako, i te razne Matice, jedna s više, a druga s manje uspeha, u velikoj su meri doprinele onom najvišem zadatku koji je Matici propisao Svetozar Miletić: »Da 'pripravi ummnih plodova i duševne hrane za ostalu sad još sužnu braću, da ne moraju, kad im sunce slobode sine, tumarati po mraku neznanja, i s nova led probijati«,

Najviše pak imponuje kod ovake ustanove onaj бојепи kapital ljubavi i nesebičnog truda, ono uzidjivanje živih duša u temelje ovake slobodne organizacije, ona ogromna suma neplaćenih napora što su ih Matici darovali mmenovani i bezimeni Matičari, osobito trgovci Vojvodjani. To nas ispunjava verom da će se Matica i u drušom stoleću svoga života i rada snaći u novim prilikama, da će obnoviti daleke i najdalje veze svoje sa društvima sličnih zadataka, pa da će u poslu humanizovanja naše planete solidno obradjivati svoj maleni vrt,

Vasa Stajić.

Патријарх Рајачић и Народна Архива из 1848 и 1849.

У карловачкој Народној Архиви чувају се, од прелаза патријарха Чарнојевића, ако не сва важнија акта у оригиналу или препису, што се односе на српско црквено-народно питање, а оно бар добар део ексхибитних протокола с кратким садржајем, У ту су Архиву смештена била и сва акта и кореспонденција што их је водио Главни Народни Одбор, те Патријархова кореспонденција из 1848 и 1849 године, и записници Главног Народног Одбора, као и многи записници месних и окружних народних одбора. Речју, у њој је била цела кореспонденција из 1848 и 1849, на основу које би се могло саставити тачна историја тако названог Народног Устанка из 1848 и 1849 године.

Царским ручним писмом од 11. јулија 1849, позван је патријарх Јосиф Рајачић у Беч на договор и саветовање о уређењу црквених ствари. Том је приликом он решен звања Врховног Управитеља Српске Војводовине, које је звање привремено примио хрватски бан Јосиф Јелачић., У своме писму од 19. јулија и, г., пише Патријарх из Земуна Бану овако:

... Зато, преузвишени Бане, ја Вас у име Српског Народа препокорно молим и заклињем, да се српски Главни Одбор и друге од Народа и мене постављене власти, т. ј. данашње Правитељство Српско, до коначне организације Војводовине у данашњем своме стању задрже, — Ја не велим, да се сви садашњи чиновници обдрже; само сам рад да се суштество ствари сачува, да Народ види да се није забадава мучио. Кад коначна органи-

202