Nova Evropa

сивног рата, одређивање нападача, обавезну арбитражу са санкцијама за све међународне спорове“). Он представља највиши напор који су досада учинили политика, право, и правда, у корист мира. На несрећу, од Великих Сила само га је Француска потписала. Велика Британија није хтела да усвоји принцип обавезне арбитраже и систем колективне акције против нападача. Тако је поколебала веру у безбедност без које се не може приступити смањивању нацијоналног оружања. Пољска је била израдила један пакт о ненападању, који садржи главне идеје Протокола, Чим га је поднела на увиђај представницима Великих Сила, наишла је на отпор. Велика Британија и Италија сматрају да су одредбе Пакта Лиге Народа и локарнских уговора довољне да обезбеде мир на Западу. Да би спречиле васкрс Протокола, придобиле су Политиса, који је доказивао да међународна ситуација није још сазрела за остварење Протокола. У исто време умолиле су Стреземана да изјави да Локарнски Споразум важи и за источну границу. Тако је Варшавска Влада смирена, и Г: Сокал је био принуђен да свој првобитни предлог измени и сведе на једну невину изјаву којом се агресиван рат забрањује и сматра за међународни злочин, Ваља забележити, да је Француска била вољна да прихвати пољски предлог, али се уздржала пред негодовањем Лондона и Рима; шеф Орсејског Кеја се онда задовољио да ода почаст начелима којима се инспирише Протокол, и да нагласи да је без обавезне арбитраже за све спорове, и без солидних гаранција за све народе, немогуће смањити наоружање и завести мир. После сјајног Бријанова говора, дошао је суви Чемберленов експозе који је све покварио. Шеф Форењ-офиса је поновио свој реквизиторијум против Протокола, и рекао да се Британско Царство не може ангажовати више и даље од обавеза које се налазе у Пакту Лиге Народа и у локарнским уговорима, Било је свима јасно да Велика Британија жели да има одрешене руке у европској политици, и да не мисли да смањи своју флоту док Америка то не учини и док се у Русији не измени садањи режим.

На тај начин проблем разоружања не одмиче. Он пролази кроз разне етапе, али не доноси нова решења. Општи је утисак да Лига чини велике напоре да организује мир и да сведе на минимум шансе оружаних сукоба. Али сви ти напори, маколико били похвални, остају без стварних резултата, Припремна комисија за разоружање, која је радила пуна два месеца у Женеви, и у којој је нашу државу достојно заступао генерал Г. Калафатовић, није успела да изради конвенцију о ограничењу наоружања. Она је само средила огроман мате-

-“) Види број Нове Европе посвећен Лиги Народа (од 1. септембра 1925, страна 204—210). ·

255