Nova Evropa

anglosaski način istrajno i ubedljivo tumače katoličku tradiciju, kao nepresahnuti izvor zanosa, svežine, i aktivizma, u kojemu se ličnost ne биђа već naprotiv ističe i uspeva da dodje do svoje

pune individualnosti, suprotno orij ubija svaku ličnost,

Vredi spomenuti, u vezi s ovim, medju Francuzima, novoga filozofa i estetu Žilijena Bendu, koji je nedavno objavio, u četiri broja jedne pariske revije, zanimljiv esej O psihološkom stanju Evrope, u kojem ističe kako su strasti zamračile um, i kako su u kritičnome času izdali duhovne vodje,) Istodobno beležimo i jednu karakterističnu anketu pariske revije »Les Marges«, koja je tu skoro uputila francuskim književnicima sledeća pitanja: 1) Da li je intelektualni nivo naše epohe ispod nivoa ranijih vremena, i da li je možda progres u mehanici i nauci uopšte loše uticao na intelekat našeg planeta? 2) Da li idemo ususret sve većem oglupljivanju? i 3) Ako je tako, šta bi trebalo raditi protivu toga?,.. Pokretač ove ankete {E}; Мопјот) ргортано је оуа pitanja karakterističnim citatom iz Anatola Fransa: »Nous allons, ignorants et vains, vers un avenir d'irrespect, de confusion, de cynisme, peut-čtre de crčtenisme« {»Idemo, puni neznanja i sujete, ususret jednoj budućnosti nepoštovanja, zbrke, cinizma, pa možda i kretenizma«]), Tu se, naravno, celo ovo pitanje tretira već s nepoštovanjem i cinizmom, i tera u apsurd,

Cela ova interevropska diskusija odjeknula je snažno, Još odmah od svoga početka, u intelektualnim krugovima Italije, бде su joj socijalne i političke prilike davale naročitu aktuelnost, Dovolino je spomenuti brošuru Adrijena Tilgera »Savremeni relativisti«, koja je izišla još godine 1919, pa videti koliko je ovaj problem zainteresovao, čim se ponovo javio, celu mislenu Italiju, i kako ju je odmah podelio na dvoje, na romantičko i na katoličko tumačenje. Ali je do značajnijih i snažnijih manifestacija u štampi i knjizi došlo tek u poslednje vreme, naročito povođom Masisovih i Berdjajevljevih publikacija, koje su u fašističkom delu talijanske javnosti naišle na odobravanje i saglašavanje, Potaknuti ovom pojavom, a nalazeći se u središtu talijanskog kulturnog strujanja, mi smo se obratili glavnim predstavnicima današnje mislene dtalije s molbom za obaveštenje o njihovu mišljenju po ovom važnom predmetu. Neka od mišljenja koja smo dobili, bilo usmeno bilo pismeno, objavili smo u celini u zagrebačkom »Obzoru« {izmedju oktobra 1926 i oktobra 1927), u seriji članaka pod naslovom »Svedoci današnje Italie« i u anketi o pitanju Istoka i Zapada; ovde ih sada donosimo u izvodu, u delinitivnoj obradi i povezana те-

entalnom mentalitetu Кој

*) V,. J, Benda, »La trahison des Clercs«, u :»Nouvelle "Revue Francaise«, brojevi od avfđusta do novembra 1927.

49