Nova Evropa

u 3 čina«. Nije tačna tvrdnja Kukuljevićeva biografa Smičiklasa*), da nas »ova drama sjeća i na Ivanovu novelu „Braća', u kojoj se vidja dosta momenata reminiscencije na Byronova Corsaira«, U toj slaboj Kukuljevićevoj noveli, sva sličnost izmedju пјебоуе drame i Bajronove pesme ma jednoj strani, i te novele na drugoj, mogla bi da se svede na to, da se i ovamo i onamo pojavljuju gusari i Turci; inače je medju njima sva sila razlika i u načimu obrade materijala, i u sižeju, i u duhu same stvari, Kukuljević kaže i sam, u зуот ртедбоуоти, да je ovu dramu izradio po Bajronovoj poemi, i da se је u svemu držao Bajronova teksta, promenuvši samo imena osoba i mesta. Te je promene om izvršio, kao što je to tada bilo uobičajeno 'kod mas, time što je preneo samu radnju na naš teren, i što je licima dao marodna imena: mesto ostrva i obale u Jegejskom Moru kao kod Bajrona, kod Kukuljevića scenu predstavlja »otok Korčula i grad Skadar u 18. stolčtju«; mesto Bajronova Konrada, ovde je Radul, »pogšlavica бизатаћ«; тезјо Медоте — Miljana; mesto »Seyd«-a, paše od Korone, — Said, paša od Skadra; mesto Pedra — Žalmir, i i. d., lako se Kukuljević trudio da se, ukoliko mu je to bilo moguće kod jedne ovake prerade, drži teksta i Bajronovih dijalođa, činio je uvek pofrebne f{ransalkcije kadćod bi trebalo da stvar što više ispadne »marodma«,

>We'll turn the tale, by Ariosto told, | Of fair Olympia loved and left of olđ«,

уен Medora, dok Miljana na istom mesfu kaže:

»ll ak želiš, čitat ćemo našeg Gaindulića Ariadnu — — — —

Glavna je razlika izmedju originala i prerade ma završeiku: dok Bajronov Komrad, pri povratku, našavši svoju Medoru тетфуп од tuče, iščezne te iste noći neznano kud sa ostrva, —

»He left a Corsair s name to other times, Link'd with one virtue, and a thousand cirmes,« —

Kukuljevićev se Radul, po povratku iz tamnice u Skadru, a mašavši svoju Milianu mrtvu, probada nožem i umire, Kad je igram »Gusar« u Zagrebu, 1847 godine, pretrpeo je još neke izmene: Djulnara, koju prema štampanom tekstu preporučuje Radul na samrti Žalmiru da je vrati njenu domu, sada se na pozornici predaje sama svojevoljno turskom sudu, da joj sudi za ubijstvo Saidovo i oslobodjenje Radulovo, Tako se je isto i Radulovo samoubijstvo odigravalo na pozornici

. *) T, Smičiklası »Život i djela Ivana Kukuljevića. Sakcinskoga« (»Rad Jugoslovenske Akademije« Knjića CX, Zagreb, 1892), |