Nova Evropa

у писменима, Могло би се стога рећи, да је и криза наше књиге првенствено криза духа, криза менталитета, из које проистичу и која потенцује све остале „кризе“, Свакако је поремећена књижевност најбоље огледало поремећене душе једног народа, па док траје ово несређено опште стање тешко да —- крај свих појединачних талената и индивидуалних напора — можемо очекивати процват књиге и књижевности, Ипак, све то још није довољно да протумачи ниски нивб и тешки пад наше књиге по појединим културним центрима и књижевним „сферама интереса“ (изузимајући Словенију), који се огледају поглавито у потпуној дезоријентираности оних што би имали да воде и да организују писце и читалачку публику, Ово важи нарочито за наша књижевна удружења и наше књижевне листове, Да се задржимо мало, засад, само на Загребу.

Као гљиве иза кише ницали су, и још ничу, у поратном Загребу књижевни и полукњижевни часописи и „ревије“, и како никну тако угину, непреживљујући често ни цигли први број. Стварају се без плана и идеје удружења и котерије, који се преливају једни у друге и сливају једни с другима, да се растворе заједно с „органом“ који покрећу, па да се одмах затим појаве у другом, идућем, „органу“, који ће следовати трагу ранијега. Сви сарађују у свима тим листовима и покретима, па се дешава да уредник једне „ревије“ сарађује у исто доба вредно на другим „ревијама“ иако су сви у кризи! И то не чине само почетници и анонимни „генијалци“ него и људи од имена, признати књижевници, Притом, часописи од репутације и традиције — у овом случају поименце „Савременик“ таворе и морају да прекидају с излажењем, у вечитој опасности да уопште не могу даље,

У оваким приликама покреће Матица Хрватска своју „Хрватску Ревију“. Није нам намера да овде о њој опширније говоримо, утолико мање што сматрамо да су веома тачно обележили становиште према њој „Обзор“ (види бројеве од 15. октобра и 12, новембра) и „Јутарњи лист" (у броју од 31. октобра). Хтели смо само да, поводом њене појаве, укажемо на критично стање наше књиге и наших књижевних листова,

у вези са целим осталим духовним каосом који нас обавија. — ~ —

Исправак. — У прошлом броју „Нове Европе", од 26, новембра, треба исправити; у чланку „Српско-турски Рат, 1912 године", 20. редак одозго, на страни 299, „концем 1846" у „концем 1896", и 15. редак одоздо: „Стојилова“ место „Стојичова"; даље, на страни 301, 3. редак одозго: (20. јула 1903)", и 17, редак одозго: „даскала (учитеља) Николова". — У чланку Д. Семиза, треба такођер, на страни 346, редак 5. озго, изоставити реч „(„Чупом')“ (то је тада могао бити само пок, Љуба Јовановић министар, или когод други, јер је „Чупа" умро био још 1913 године). Уредништво.

Љуба. Јовановић АЕ

384