Nova Evropa

7, „

Nova Evropa

Knjiđa XIX, Br

oj 4, 26. februara, 1929

Ен Еј

Данци и Данска, (Подаци,)

Краљевина Данска (Копбенбе; Паптагтк) једна је од најмањих држава у Европи, али уједно од најкултурнијих и најнапреднијих. На становништво од три-и-по милијона долази преко 4.200 основних школа са преко 450.000 ученика, и око 320 средњих школа са око 60.000 ученика, и укупно 16.000 наставника (Југославија има, са четири пута толико становника, једва нешто већи број основних школа, нешто више него трећину средњих школа, са мањим укупним бројем наставника). На простору од 42.925 квадратних километара, Данска је по територији најмања, 2 по броју становника најгушће насељена, од трију сродних скандинавских држава на северу Европе (око 80 житеља на сваки квадратни километар, док у Шведској једва 15, а у Норвешкој ни 10); прираштај рођених је око 21 на 1.000, а смртност се рачуна са 11 на 1.000, Данској припадају отоци Феро (Еагое) (1.399 Кта2, са 25.000 становника) и Гренланд (са 15.000 становника). У престоници Копенхагену, са предграђима, живи на 750.000 душа.

Иако од природе неплодно, вредноћом и умешношћу својих становника, обрађено је данско тле на 61 од 100 делова (у Југославији, једва 54) уз 79/0 пашњака и ливада, тако да годишња продукција прелази 100.000 хектара жита, 200.000 ћа зоби, 300.000 ћа ражи, 420.000 ћа овса, и 75.000 ћа кртоле. (Исте године, 1926, док је данска жетва, са 101.800 ћа, дала 2,385.929 квинтала жита, продуковала је Југославија, на 1,798.215 ћа, само 19,439,513 квинтала, Није дакле чудо, да Данска увози само за милијон-и-под данских круна годишње (1926), док јој извоз (највише у Велику Британију и Немачку) доноси близу две милијарде данских круна. Природно је, према томе, да и дански новац спада међу најбољу валуту у Европи, па је данска круна јача од британског шилинга (5 1 = 18 круна, односно; један амерички долар — 37 круне). (Друге податке о пољопривреди, индустрији, и школству Данске наћи ће читалац у чланцима иза овог.)