Nova Evropa

do 1878« [Petrograd, 1913), — na popularnom ruskom jeziku, Ova je knjiga dobro primljena, i preporučena srdačno od najpozvanijih (medju njima od P. A, Lavrova, u »Nov. Zveno«, brr, 2. i 4. za 1913), pa je u punoj meri izvršila svoj zadatak.

Nasuprot nama, neki austrijski Sloveni, inače dobri rodoljubi, zastupali su gledište, da je Austrija grešila što se »bunila protiv činjenice, da je bila i da ostaje njena misija — da bude jaka i pouzdana brana i zaštita svih svojih naroda«, pa su i u Rusiji govorili i pisali o tome, kako se »Beč rešio da ispravi svoju pogrešku,.. Hrvatima je povratio Ustav i izmirio se sa Srpskohrvatskom Koalicijom... A grof Tisa se uplašio da se nova i energična pomirljiva politika ne bi izvela mimo Madžare, pa je uzeo u ruke svoje i svoje partije pregovore sa hrvatskom i rumunskom opozicijom«,.. {»Nov, Zveno« za 21, decembra 1913). Ali je sve bilo već kasno, Balkanski Rat oduševio je i osokolio austrijske Slovene, a poneo omladinu preko svih mogućnosti sporazumevanja i izmirenja kod kuće, Talasi dobrovoljačkog i uskočkog pokreta sledovali su elanu sa kojim su odašiljani prilozi u novcu i materijalu za ranjenike i stradalnike; i nije mali broj slovenskih, i osobito jugoslovenskih studenata, vojnik4, trđovaca, radnik4, i seljaka, čije kosti su danas razasute i mirno počivaju blizu Drine i po arbanaškim brdima, na obalama Vardara i Bregalnice i po makedonskim ravnicama, Njihova imena nisu često ni zavedena u spisak, za njihovu nečujnu i tihu žrtvu znaju najčešće samo majke i sestre kojima se nisu vratili i koje im danas groba preliti ne mogu. Treba se samo setiti onih burnih manifestacija, u Splitu, Zadru, Zagrebu, Sarajevu, one mobilizacije duha slovenske solidarnosti medju Čehoslovacima, koje je predvodio veliki Sloven i prijatelj našega naroda Dr, Vaclav Klofač, onih dan4 slave i solidarnosti slovenske, koji su nailazili na silan odjek u srcima ruske inteligencije i ruskih narodnih mas4, Uzalud su Beč i Pešta sistematskom kampanjom nastojavali da suzbiju ovo oduševljenje, ili bar da ga skrenu u druge kanale, u simpatije za — Turke, Ni represalije ni pare nisu pomogle, Hrvatski i srpski listovi u Monarhiji pisali su otvoreno u prilog Srbije (»Crvena Hrvatska« u Dubrovniku, splitska »Sloboda«, zadarski »Narodni list«, »Hrvatska Riječ« i »Napredak« u Šibeniku, »Riječki Novi List« i »Riječke Novine«, »Hrvatski Pokret« i »Obzor« u Zagrebu, karlovački »Narodni Glas«, »Srbobran«, »Branik«, »Zastava«, »Srpska Riječ«, i toliki drugi); retko koji {plaćen ili frankovački}) da je pisao protlivu Srbije (splitski »Dan« i »Pučke Novine«, zadarska »Smotra Dalmatinska«, u Zagrebu: »Narodne Novine«, i »Hrvatska«, u Sarajevu: »Hrvatski Dnevnik«, i »Musavat«)., O svemu se tome vodilo računa u Rusiji, i ruski listovi donosili su izveštaje o držanju političkih prvaka i slovenske štampe {vidi »Nov, Zveno« od 25. januara 1914),

257