Nova Evropa

дало, вјеројатно, установити, да средовјечне градске зидине леже понајвише на римском темељу.

Усред мјеста, на тргу Св, Миховила, виде се горостасни, мало прије Свјетског Рата откопани, остаци једног римског храма. Базе и уломпи ступова, огромни капители, красно израђени комади архитрава, вијенца, и забата, омогућују архитекту потпуно сигурну реконструкцију Храма, који се је дизао на високом подгратку, тако да му је прочеље од шест ступова с тимпаном било високо отприлике 25 метара. У данашњем Нину немамо могућности да упоредимо зграду толиких димензија, — једини звоник пружа нам неко мјерило, Већ они архитектонски красно изведени комади, који данас леже поређани на прочелном темељу Храма, чудно контрастирају са сићушним, простим становима унаоколо. — Од висине пронаоса силазило се је преко широког стубишта на плочник Форума, који још неистражен лежи испод вртова и улица источно од Храма.

Овдје је, у непосредној близини Храма, нашао године 1758

Др. Јосип Њуровић, задњи нински архиђакон, осам оштећених кипова. Задарски сабирач старина Томазони (Др, Анте Пашејн Тоштпазот!) наставио је с копањем, и извадио је неколико царских кипова надприродне величине, Ти су кипови, с осталом његовом збирком, прешли у власност некога Пелегринија (РеПебтии), који их је (године 1859) продао неком Петру Черназај (Сегпаха!) у Удине, Када је ова збирка ишла на дражбу, устрија је само неколико малих комада откупила и спасла за Задар; а прекрасне кипове из Нина купила је Талијанска Влада за Археолошки Музеј у Млецима, Недавно је вратила Италија ове кипове, не Нину него Задру, гдје су сада постављени као лијеп украс у приземљу Музеја Св. Доната, пред пилонима ове ванредно занимљиве раносредњовјечне зграде, Такових кипова, и то у одличном стању, није се нашло ни у једном од градова римске Далмације, нити у оним приморским (као Рабу, Осору, Задру, Трогиру, Сплиту), у којима су још дуго времена Романи настављали живот и традицију античких становника. Ова чињеница јасно говори, да Хрвати при заузећу града Еноне нису варварски поступали с његовим јавним споменицима, нити их је водила проста и слијепа страст уништавања. Али, како треба тумачити да су Хрвати баш Нин изабрали рекби првим средиштем своје државне организације 2 а су хрватски владари баш у мјестима около Сплита градили своје прве дворце (сигјез) — као у Бихаћима, у Солину, на су, — да би отуда управљали својом земљом, даје се протумачити њиховом тежњом, да буду у непосредној близини главног града Далмације, наиме Сплита, гдје се настављао живот око године 615 порушене Салоне, У тому је историјска традиција показала своју конзервативну моћ, Сама

17