Nova Evropa

од каког бољег мајстора изграђене, капелице Св. Крижа! Око ње има читав низ проблема, и проучавање њене архитектуре дало је већ многобројну литературу и на страни и код нас. Има ова мала капелица, у својој архитектури, неколико облика —- као што је купола над четворином с пријелазним т. зв, „тромпама“, и посвођење правокутне основе с помоћу тих тромпа, — каквих не налазимо у старохрватско доба у сусједним земљама, у Италији или на Балкану; ту чудну појаву покушали су разни истраживачи сваки на свој начин теоријама и хипотезама протумачити (о далматинско- или хрватскоперзијском градитељском стилу, који су с истока у Далмацију донијели наводно Алани; о делима локалних мајстора, који су за ситне архитектуре могли употребљавати посвођење, тромпе, и кубе, из властитог искуства, без узорака у грађевинама монументалног карактера, ит. д.). Можда ће се овај проблем тек тада моћи повољно ријешити кад једном буду ископане све црквене грађевине касног античког доба и ранога Средњега Вијека. Али се већ сада даје наслућивати, да и код једних и других има доиста архитектонских појава чисто локалног карактера. У својој монографији о Капелици Св. Крижа, Л. Јелић заступа мишљење, да је жупан Годешав, први по натпису познати нам хрватски главар, дао саградити капелицу Св. Крижа као свој маузолеј, и да је она касније прикључена Дворцу. Свакако је у млетачко доба црквица Св, Крижа била кнежевом капелом, а њезина надарбина била је најбогатија све до Наполеона, који ју је инкамерирао; а патронатско право над њом припадало је држави.

Од Столне Цркве, бискупске катедрале, у којој је на почетку Х вијека столовао Гргур Нински, и коју је он хтио да учини метрополом читаве хрватске земље, није нам, нажалост, остало ништа осим горе споменуте каменице, која је била у баптистерију тик до Цркве, Раносредовјечна катедрала, вишекрат поправљена, страдала је године 1646, за својевољнога пожара града Нина, а обновљена је у простом облику године 1673, Можда се испод плочника данашње наджупске цркве још крију остаци прве катедрале, Ипак, данашња црква чува у својој ризници неке драгоцјености из ранога Средњег Вијека, штавише из доба народних владара: када је године 1500, за опсаде Нина од Скендербега, женски самостан Св. Марије, или Марчеле, пострадао, калуђерице су се преселиле у Задар, а тијело Св, Марчеле, у дрвеној раци из ХШ вијека, би коначно положено над главним олтаром нинске Столне Цркве, Уз ову драгоцјену шкрињу чувају се на истом мјесту и неке моћи Св. Анселма (тачније, (Св, Азела), покровитеља Нина. Најстарији дијелови овога моћника, урешени простом геометријском или стилизованом вегетабилном декорацијом на танком лиму из позлаћеног сребра, потјечу још из времена

19