Nova Evropa

страни копно се проширило у море у облику једног благог pra (по чему је тај део и прозван „Пунат"-рт). Овај земљишни појас ниске и приступачне обале чини увалу Селце веома заклоњеном од југовине, и чини да је у њој море увек мирно, и онда кад у зимским данима јужњак страховито бесни Каналом. Још јужније, одмах иза поменуте „Пунте", море опет задире у копно и твори другу, сличну, али много мању увалу звану „Слана“ — по пучком веровању да је ту море сланије но другде —, коју штити један нешто виши обронак обрастао боровом шумицом, Обала је у Селцу иначе ниска и благо се диже, богата дражицама које красе бели морски жал што га столећима пере слано море, богата гребенима и врлетним стенама разних облика, које као диван урес показују сву величину природе, Уз обалу је море плитко, дно је и равно и гребенасто, безопасно за пловидбу, Боја мора је боја небеског свода. У облачним данима видимо само једну неизразиту сиву површину, а при олујним стихијама то исто мирно море узврпољи се, разбесни, и неприступачно је, Иначе је Селце положено јужно од Цриквенице, и ова два суседна купалишта спаја вијугави обални пут, врло романтичан некада, док је данас донекле изгубио чар услед развоја аутомобилизма, Овако погодан положај Селца није ни у давнини остао незапажен и запуштен, и искоришћен је како се најбоље могло, За ере зринско-франкопанске, Селце служи као лука града Брибира, и познато је као тадање скромно насеље чије се становништво бавило рибарством, Заштићена увала, веома подесна особито за тунолов, већ се у оне дане бројила у јача рибарска места, и отада па све до краја Рата имала је своју тунеру. Ту је складиште сушене рибе уредио још Петар Зрински, и у овој брибирској луци била су два магазина соли, која је рибарима служила за сољење рибе у великој мери, Да је заклоњена увала служила као брибирска лука, то се вели у записима онога времена; тако се у даровницама цриквеничком манастиру помињу неки виногради у Селцу, поклоњени фратрима истог манастира. Први становници данашњег места Селце вероватно су насељени из залеђа, оближњег Брибира, и то је морало бити већ у 15. столећу, јер је записано како је још крајем тога века посвећена овде црква св, Кате; а још и данас живе неки стари називи појединих делова овога места, Малена уличица данас, Дворац, поносила се некада кућом управитеља луке; предео Кнежина потсећа на кнезове Зринске и Франкопане, Фратрово и Црквено зову се поседи који су тада припадали фратрима и цркви. После катастрофе 1671 страдало је и Селце, као и сав посед и градови убијених хрватских кнезова; а свакако је оплакало смрт њихову. Но и поред тога оно се је могло несметано развијати, напредовати и бројно јачати, те по једном попису из 1782 године видимо да Селце

111