Nova Evropa

полеон никад није пуштао с вида, већ му се, као што смо видели, сваким мировним уговором све више приближавао; али некадашњу млетачку државу није ипак створио, нити је, што се тиче Италије, у Шенбруну био вољан да је прошири новодобијеним покрајинама. Још истога дана када је склопљен мир, издао је прокламацију којом установљује нову политичку јединицу под именом „Илирске Покрајине" („Ртоутсез Шупеппез"“), којима је присајединио несамо из Аустрије баш излучене области, од извора Драве до босанске Уне и Кварнера, него такође и на источној страни лежеће делове Краљевине Италије, дакле целу Истру, те Далмацију с Дубровником и Боком Которском, Тим својим чином одговорио је снажно по другипут на све романтичке аргументе из прошлости; а поново наглатшаваној разлици између „с15" и „Фгапз“ дао је најаснијег израза именом „Илирија“. У свом стремљењу за обнављањем Римског Империја давао је Наполеон својим државним творевинама најрадије старинска имена из римског доба, Али је антикварско „илирско“ име било још у 18. столећу врло често у употреби, о чему се је Наполеон дао нарочито поучити по свој прилици од нашег земљака грофа Филипа Кобенцла (Сођеп2), који је већ од 1797 као аустријски дипломат долазио с њиме много у дотицај, И будући да је тај појам у доба Римског Империја обасизао несамо све западне делове Балканског Полуотока него такође и Норик и Панонију, учинио се обазривоме Наполеону за све сључајеве најпогоднији, Настаје занимљиво питање; камо је Наполеон поставио граничне ступове, — где је његово бистро око видело најбоље одговарајућу границу међу илирским и италским континентом 2

Погранични појас словеначке земље према Италији врло га је занимао као стратега, и зато гаје с великим интересовањем студирао већ на самоме почетку своје сјајне каријере. Пропутовао је наше крајеве за првог похода у Аустрију (1797) на линији Палманова —Заграј— Горица —Кобарид (Капорето) (26, мартај— Трбиж—Бељак—Целовец—Леобен, те Леобен—Градеп— Љубљана (28, априлај— Трст—Палманова, Због склапања коначног мира бавио се је од 27, августа до 22, септембра, исте године 1797, опет око Видма (Ја теј, Пасеријана, и Кампоформија, а при повратку може се недвоумно опазити његова жеља да види на своје очи такође и западна врата у Железни Канал, која раније није имао прилике погледати; враћао се у великом завоју преко Видма и Осопа, и натраг кроз Спилимберг у Милан. Тако је Наполеон видео словеначке покрајине на двема најважнијим прометним линијама, на „по. прекој алпској линији“ Видем—"Трбиж—Бељак—Леобен, и на трговачкој цести која везује Беч с Трстом, те на тај начин

235