Nova Evropa

Тога ради морала је Аустрија, Пожунским Миром (26. ХП, 1805), препустити Наполеону све оне покрајине које је била добила у Кампоформију, те које је он затим 30, марта 1806 утеловио својој држави, тако да је и над њима раширио име краљевине Италије, Тиме је Аустрија сасвим изгурана из талијанских покрајина, а словеначка територија поново заузела свој стари гранични положај, те дошла у сферу утицаја Наполеонове Француске, и постала првипут суседом Италије.

У Пожуну је Италија добила уједно и све земље и појасове које је бивша Млетачка Република имала на балканској страни Јадрана, тојест јужне и западне делове Истре, и Далмацију с отоцима и Боком Которском; маја месеца 1807 запосели су Французи и Дубровачку Републику, те докрајчили њено постојање (31. јануара 1808). Наведени крајеви, међутим, нису имали с правом Италијом никакова територијалног континујитета, и везе из Милана до њих биле су могућне само морским путем, будући да су на дужем или краћем одстојању сизали до мора поседи Аустрије, Маџарско-Хрватске, и Турске (из Босне и Херцеговине), прекидајући на више места цео онај териториј. У Боци Которској, например, која је била највише пострани, трајало је добре две године док се могла установити француска владавина.

Ове шарене поседовне прилике на Источноме Јадрану биле су кроз тисућу година поводом отвореног спора чије је решавање вукло за собом читав низ сукоба, битака, и ратова. Да би се лакше разумело ову ситуацију, потребно је д учинимо мали политичко-географски екскурз. -

Данашњи економски живот Северног Јадрана симболизован је лукама Млетака, Трста, Реке, и Сушака, У старом веку је, наместо ових четири места, достајала сама Аквилеја, лежећи на крајњој тачци пловне линије. Међутим, силан притисак полудивље централне Европе, почетком Средњега Века, на том улазу у Италију, није могло издржати више ниједно место, па се је зато емпориј с врха северног јадранског лука преместио, — Млеци су се повукли према Западу, дакле у смеру своје претходнице. (С почетком новог и мирнијег живота и рада, економски и политички живот развија се само поред мора, тако да су насупрот лежеће морске обале међусобно ближе него обала и њено залеђе, Тако се даје објаснити, како су могли поморци-Млечани освојити на супротном морском жалу делове нашега Приморја и читав низ отока, те развити у 13. столећу идеологију да је Јадранско Море њихово, и проводити неподношљив полицијски надзор на мору.

Пропаст Аквилеје и рођење Млетака, под утицајем прометно-географске основне чињенице, изражене појмовима „овостран—оностран – (,с15—гап5“), и наступајућег интензивног привредног живота, покренули су уједно силе које су залив Ја-

232