Nova Evropa

sa Generalom Šelfu saobraćaja; ali naš voz i dalje ostaje na stanici, Jednog dana predveče, u kancelariji Šefa saobraćaja čuli smo da je drugi put za odstupanje presečen; ostao Je samo jedan, i to kružni, Treba ići pošto-poto. General nas je napustio i otišao u voz Glavnog Komandanta, Za kratko vreme, boljševici bi imali da zauzmu Fastov. Tu mi dodje jedan oficir koješa sam pomogao da se spase prvih dana Revolucije: »Smesta ргеlazite u naš voz«, reče mi, »ali samo sa ,valutom'«. I za tili časak, sa pisaćim mašinama, džakovima akata, i džakovima »valate«, bili smo na drugoj strani kolodvora i poseli smo jedan vagon, Voz je stajao pod parom, Smanjio nam se »fond«, i bez naredbe Šela saobraćaja naš voz je žurno napustio stanicu. »Drži da, pucajl« — prozujalo je nekoliko kuršuma mimo nas, ali je bilo kasno!.,..

Poslednja etapa putovanja do Odese trajala je par dana. Kad bi trebalo drva za lokomotivu, rušili smo ograde, dradjevine, skupljali smo gradju gde smo je našli. Kad bi trebalo vode, stvarao se živi lanac ljudi od stanice do bunara u obližnjem selu, pa su prenosili vodu kofama, jer svi stanični VOdevodi bili su uništeni. Kad bi trebalo hrane, radili smo isto što još u Fastovu: išli smo u obližnje selo, pa — u zamenu za džon, so, i šibice, — donosili krompir, hleb, i mast. Ali u jednom selu nismo našli baš nikoga: sve je pokosio pegavac; samo je jedan pas još žalosno urlikao. Na jednoj od stanica na čvoru, zatekli smo više stotina mrtvih telesa — ребауас. А зуаКкоб бојоуо časa neko bi pobolevao i u našem vlaku, i toga smo ostavljali uz put. Na čvorovima trebalo bi menjati mašinu: šef vlaka, a to je bio moj oficir, tada bi zvao mene; džon, boca špiritusa, i — mašinu su nam davali... Svud smo vidjali masu sveta koja nije mogla dalje, jer nije bilo vagona niti lokomotivA, Ljudi su molili da badu primljeni u naš ујак; mi smo ih odbijali — nije bilo mesta... Proklinjali su nas. U medjuvremenu, učili smo engleski, jer smo držali da ćemo se uskoro naći na engleskim ladjama. Najzad, udjosmo u teritorij Odese, Bili smo preneraženi čistotom, redom, izobiljem produkata po Žželezničkim restoracijama, gde se sve moglo dobiti za novac. Drugi svet! Spaseni smo, — samo, ako ne nosimo u sebi klicu pegavca!?,..,

Odesa! Grad uživanja, bogat, sjajan, miran. U njega unesosmo uzrujanost, paniku, i tifus, Medju žrtvama bio je i naš spasilac, Uzalud je nekad izmakao opasnosti da bude linčovan od strane pobunjenih vojnika; mala vaš ga je ujela, i otrovala. Da li ću i ja oboleti? — Oprao sam se u nekom kuhinjskom kazanu; s uživanjem spalio sam svoje rublje, koje nisam sa sebe skidao osamnaest dana. Stanovao sam u jednoj kancelariji, a kad je bilo noću hladno palio sam u peći —

40