Nova Evropa

Odoh do Glavne Komande. Kazah Сепегаји da je položaj bezizlazan, General me je grdio što »stvaram paniku«, Pozvao je jednog od viših oficira, koji mi podrugljivo reče: »Ma šta Vi znate, profesore! Stvari idu da ne može biti bolje!« Video sam da je on generalštabni »stručni« lažov. Pojurih u orđanizaciju, da obavestim političare da treba pakovati kulere i još iste noći ukrcati se na engleski brod, Pred Engleskim Konzulatom već su stajale na hiljade ljudi koji traže spasa. Dobih za grupu političara mesta na transportu Njegova Britanskoš Veličanstva, a većina onih ljudi poverovaše optimističkim obaveštenjima Glavne Komande i ostadoše u Odesi, Kasnije, već u Beogradu, pročitah u novinama da su ih boljševici streljali, Predveče, obavestili smo englesku misiju o stanju stvari, Opšte begstvo došlo je za naše prijatelje Engleze neočekivano: neki su čak imali još familiju u Gradu. Žurili su na sve strane engleski mornari, u pratnji naših vojnika {koji su se bili povukli u grad), da dovedu žene i decu u pristanište, na ladje, U tim tragičnim trenucima odigravao se još i tragikomični fars: Englezi nisu razumevali ruski, pa se nismo mogli sporazumevati. U pristaništu odjekivali su signali britanskih ladja, Po celome gradu pucnjava, grupe i pojedinci Jure u pristanište, Pred odlazak, svratih u jednu apoteku da nešto kupim; odmah iza mene unesoše čoveka kome trbuh beše razrezan i creva ispadahu napolje...

Napokon, na ladji Njegova Veličanstva kralja Gjordja., Čistota, red, elektrika. Nisu baš mnogo ljubazni, ali ko zna engleski taj prolazi dosta dobro. Spavali smo kao zaklani, Na ladii je još malo sveta, Ali pri osvitku zore pristanište se napunilo bezbrojem izbeglica, Nezaboravna slika: britanske ladje primale su koliko su mogle primiti, i još više, mnogo više; ali mesta za sve nije bilo, Mase ostadoše na obali, a boljševici se primicali, — već su se vidjale prve izvidnice i čulo se praskanje puščane vatre, Na Lanžeronu, jednom brežuljku iznad mora, smestiše jednu bateriju pa otvoriše vatru na brodove, Aliim odmah одбоуотбе teški topovi britanskog drednota, i boljševička baterija bi ućutkana, Mnogo veću brigu zadavao je led. Redak slučaj: odesko pristanište zaledjeno! Specijalna ladja jedva je prokrčila put za ostale, 1 odosmo... Već se nije više čuo jauk hiljada ostavljenih na obali, Sve je bivalo sitnije i sitnije, gubile se u magli i daljini Odesa, obala Rusije... Zbogom! Odlazimo, Pobedjeni, Ko je kriv? Krivi smo svi,,, Na moru je besnela strašna bura, A na ladji pegavac, Videli smo kako tone jedna mala ladjica, čuli smo viku nesrećnika, osudjenih na smrt u talasima Стпоба Mora, a nismo mogli ništa pomoći ni kraj najbolje volje kapetanove, Kapetan je bio divan čovek, Savršen tip britanskog mornara, Ali ni on često nije znao šta da počne sa Бо-

42