Nova Evropa

Наша индустрнја развија се повољно. Мако се ту и тамо чују жалбе, нако се често протестира, не треба све то узети одвише трагично. То је пре доказ агилности и тенденције да се још јаче развије. Наравно да развитак свих грана наше индустрије није подједнако повољан. Млинска индустрија, например, налази се још увек у кризи, из које ће тешко испливати, будући да је изгубила многа своја ранија подручја у која је несметано могла пласирати своје продукте. Данас Чешкословачка и Аустрија фаворизирају властиту млинску индустрију, а некада су наши извозили жито и брашно у те крајеве. Напротив, текстилна индустрија показује ванредан напредак. Нова подузећа оснивају се једно за другим, а већ постојећа се проширују и дотерују свој уређај. Текстилни сајам, који је одржан јесенас у Загребу, био је за многе од нас читаво откровење: нисмо ни слутили да имамо већ тако развијену текстилну индустрију! Наравно, том развитку највише је допринела висока увозна царина; али то је овде споредно, а главно је да се је та индустријска грана могла уопште толико развити. Велика већина текстилних творница морала је радити са две групе (>»шихте«) радника, толико је потражња била јача него нормална продукција. МИ многе друге индустрије су радиле под повољним условима. Међу овима, индустрија дрва, која је пре пет-шест година била у тешкој кризи и изгубила на стотине милијона динара. Данас је индустрија дрва опет наша најглавнија индустрија, чија конјунктура зависи поглавито од развитка привреде иноземства, у првом реду. Западне Европе. У последње време настали су извесни застоји, али је ситуација још увек ванредно повољна и омогућује знатну зараду; зато не треба сувише озбиљно узети ламентације шумске индустрије, која чини као да је пред великом кризом, док у ствари она тиме жели утицати на позване факторе да би јој изашли усусрет са још већим олакшицама него што их има данас.

Услед побољшања привредних прилика уопште, саобраћај је био интензивнији. Уз Дунав, и особито низ Дунав, било је ове године превезено наше робе далеко више него ранијих година. Дапаче имали смо сталну несташицу шлепова. Железнички саобраћај је, како изгледа, прошле године боље функцијонисао; барем није било више толико тужаба, а нити обуставе саобраћаја, осим ако узмемо у обзир оне у фебруару 1929 услед оштре зиме. Много је томе допринела изградња двоструког колосека на прузи Београд-Новска. Осим тога су, на терет репарација, учињене знатне набавке новог возног парка; али и у домаћим творницама поправци су се вршили далеко интензивније него ранијих година.

59