Nova Evropa

су и у години 1929 наставиле са својим радом, на исти онај начин како су радиле раније, иако је тај начин и раду многом правцу био подвргнут критици. Кредитна политика тих установа, особито с погледом на територијалну поделу кредита, о којој је на почетку године било доста говора, није доживела никакове значајније промене, — остало је све при «старом.

Прошле године добили смо и Привилеговану Аграрну Банку, са главницом од 700 милијона динара. Она је већ почела са радом. Задаћа јој је, у првом реду, да сељаку прискочи у помоћ јефтиним кредитом, и да га избави из руку зеленаша. Међутим, постојање и деловање Аграрне Банке још се није осетило. У појединим крајевима и данас сељак плаћа несразмерно висок каматњак, и снижење каматне стопе моћи ће се постићи тек ако понуда кредита буде бар у неком сразмеру са потражњом; а потражња је још увек веома велика. Ниске цене житарица спречиле су сељака да се у већој мери одужи, а нове потребе једнако придолазе. Прелаз са ратарске продукције на интензивно сточарство тражи стотине милијона динара; средства којима располаже Аграрна Банка веома су чедна према тој потреби, а ни читава главница није још уплаћена. Проћи ће много година доку том погледу дође до битних измена. Поред Аграрне Банке, ту ће играти велику улогу и наше задругарство, бар у неким крајевима у којима оно још увек наилази на довољно разумевање и на потпору. И приватни новчани заводи, у првом реду велике банке, много би допринели побољшању ових прилика отварањем нових филијала и по мањим местима. Преузимањем мањих завода, наши велики новчани заводи долазе све више у непосредан додир са нашом пољопривредом; а стабилизацијом динара омогућиће се нашим приватним новчаним заводима, с особитим обзиром на њихове везе с иноземством, да у далеко већој мери подмирују потребе за хипотекарним кредитима него што то чини Државна Хипотекарна Банка и сличне установе.

Преостало би још да се осврнемо и надржавне финансије. Тенденција је наших државних издатака, а тако је и у иноземству, да стално расту. Снижење појединих ставака тешко је провести, а међутим долазе стално нови. Држава захвата све више и све дубље у јавни живот, а то изискује нова средства. Порастом државних улога расту и издаци за камате и амортизацију. Служба шведског Монополног Зајма, регулација ратних и предратних дугова, траже нове веће износе који прелазе стотине милијона: динара; тим повећаним издацима морају се наћи одговарајућа покрића.