Nova Evropa

ливади«, у којој има много светлог, жарког, и ведрог расположења. Осим тога сликао је Репин доста портрета. Овамо спада и његова »Седница Државног Савета«, где је насликао читав низ карактеристичних портрета руских државника последњег перијода, међу њима више типова дегенерисане аристократије.

Сада Репин живи, као емигрант, у Финској, и живот је његов на измаку; али он још ради. Једна од последњих његових слика је малоруска игра »Гопак«, из сеоског живота, пуна сировости и топлине.

Одувек, у свакој уметности, постоји борба између идеје и материје, између форме и садржине. Репин је у већини случајева умео да задржи равнотежу између обојега. Снажан психолог, који човека воли пре свега као објекат (пејсаж код њега мало игра улогу), он је изврстан приказивач масе у покрету (»Процесија«, »Манифестација«, и др.), он припада старој, руској, реалистичкој школи »передвижника«, са својим — углавном — црним тоном. Али слика као што је »Неочекивани«, или »Толстој на ливади«, са тананим осећајем ваздуха и светлости, зближује га с правцем уметности у којој се форма, стварање ради стварања (»ларпурлартизам«), уздиже над свим осталим. »Неочекивани« је слика на граници између старе и нове руске уметности.

Проистичући из тамних слојева руског народа, т. |. из саме његове сржи, ћото поушз у рускоме друштву, у сваком погледу човек без »јучерашњице«, Репин је изразом свога генија, својом снажном делатношћу, манифестовао неумрлост и живахност руског народа па се, парафразирајући речи Тургењева, може казати: »Народ који је тек сада дао Репина, не може и не сме пропасти«.

Павле Аскоченски.

Књиге и листови.

Механизација живота и човек-машина,

(Поводом књиге Илије Еренбурга »Десет коњских снага«, Париз-Берлин 1929.)

У модерној руској књижевности веома истакнуто место припада Илији Еренбургу, релативно младу писцу, који већим делом живи у Паризу, а штампа се и чита и у Русији и ван ње. Пореклом Јеврејин, са руског југа (рођен 1892), он је, као и већина тих руско-јеврејских интелектуалаца, савршено савладао руски језик, док својом личношћу и својим даром представља једну занимљиву синтезу руско-сло-

67