Nova Evropa

Горе споменуте значајне црте дају се запазити и код самоуправа. Енглеска самоуправа, или боље локална управа, самоникло се развила из елемената који су били ту већ на почетку развоја. Зато енглеска локална управа складно пристаје уз тамошње прилике. Мако се код уређења самоуправа у појединим државама на Континенту настојало копирати енглеске уредбе, самоуправа на Континенту нешто је посве друго. Али је у новије доба локална управа и у Великој Британији доживела велике реформе, које је у много чему приближавају континенталној самоуправи. Прије је цијела управна дјелатност државе била ограничена на органе локалне управе; ове би Круна именовала, — дакле би по нашем схватању то били чисто државни а не самоуправни чиновници. То они не би били, међутим, по томе што су служили без наплате; али се на ту чињеницу надовезивала друга, а то је, да су органи локалне управе постављани између посједника дотичнога котара, дакле између самих интересената, у чему је суштина самоуправе: да ју врше интересенти, и то независно од хијерархичног уплива централне државне власти. Данас се све више уводе у локалну управу од интересената бирани органи; али је с друге стране ојачала и контрола Владе над тим органима, а уз то су уведени непосредни органи централне управе за неке врсте послова. Овај процес још дуго неће бити завршен; али се може рећи, да је Енглеска и у погледу самоуправа оплодила Континент, док је сада опет на путу да створи нов тип, који ће сигурно моћи служити другим народима на углед, а у самој ће земљи потпуно испуњавати своју сврху.

Идеја самоуправе особито је плодна била при уређењу огромног колонијалног царства, што га је британски народ створио течајем стољећа. Неки ранији неуспјеси дали су Енглезима потребно искуство, те је њихова · колонијална политика уродила најбољим резултатима, несамо за матицу него и за колоније. Већ само распрострањење тих колонија је успјех те политике. Притоме ваља посебно истакнути организацију Индије, »један од највећих политичких задатака што их свијет видје« (Кришковић). Напокон је дошло вријеме када се те колоније нису више могле држати у бесправној зависности од матере-земље: пучанство њихово дошло је било до толике самосвијести да није могло више дозволити да о његовој судбини одлучују у Вестминстеру туђи људи. Велика Британија нашла је за тај нови проблем повољно рјешење. Већ прије Рата ударени су темељи новом уређењу, а за ових десет година послије Рата та је организација потпуно изграђена. Британски Империј спаја данас низ равноправних јединица које

99