Nova Evropa

лике у исто доба, неколико угледнијих чланова покренуше часопис »Нови државник« (»Тће Ме Збфафезгтап»), који се, нако није ни у којем погледу званични орган Друштва, сматра као посредник за изражавање фабијанских погледа на свет.

Једна ствар која највише пада у очи, кад је реч о Фабијанском Друштву, јесте отсутност унутарњих несугласица и свађа, што карактерише све време — 46 година — његова битисања, и доследност с којом су његову политику одређивали његови најстарији чланови а прихватали је и стари и млади подједнако. У два маха, додуше, наднели се били прни облаци и над Друштвом: једанпут, услед реформаторске ревности Г. Х. Г. Велса, славнога приповедача, године 1906—8, и другипут — 1911—14 — од стране једне групе млађих чланова, којима је тешко било подносити надзор који су старији вршили у Друштву па су захтевали извесне реформе. Али су оба пута однели победу они који управљају судбином Друштва, а благотворни резултати ових »побуна« били су, особито у случају дишпута с Велсом, велики притицај нових чланова, знатан публицитет за Друштво, и побољшања у унутарњој организацији и пропаганди. Можда баца мало у бригу помисао, да би Друштво могло постати и сувише зависним од својих старијих чланова, ако би му требало потпоре у невољи и поуке у одређивању своје политике; а понекад се намеће и мисао, да ли ће оно — кад ствари овако стоје — моћи да преживи своје главне вође и прваке. Ово, као и чињеница о великој промени у јавном мнењу и дизање на власт Радничке Странке, које од фабијанске доктрине захтева примену, замагљују помало будуће видике Друштва, па је већ и набачена мисао, да не постоји више стварна потреба за Друштвом ван оквира Лабуристичке Партије.

Очигледни су и несумњиви корист и утицај Друштва за · Странку, иако се тек од Рата наовамо тражи да чланови који би пошли као кандидати на парламентарне изборе морају подупирати лабуристичку политику. Раније, пре него што ће Радничка Странка постати сила у енглеском политичком животу, Фабијанско Друштво је, увек настојећи да народ постепено задобија за социјализам, радо помагало и оне своје чланове који су били кандидати — за парламенат или за општину — и Либералне Странке, и све до године 1918 њега су у Парламенту представљали неколицина либерала и лабу- риста у исто доба. Када је образован Раднички Заступнички · Одбор, године 1900, Друштво је добило у њему своје представнике, а и откако се овај Одбор (1903) претворио у Радничку Странку, Друштво је остало у везама с њим и слало

119