Nova Evropa

Карпентера се није помињало по имену. Погреб се у Англиканској Цркви врши анонимно; мртвац се у ритуалу називље „Наш драги мртви брат"... Тиме је прквени део завршен.

Неки су од нас осећали, да је ту прилика за једну реч протеста. „Кад се капелан удаљио, а присутни почеше да се разилазе, чуо се један јасан глас изјављујући да не би било у реду разићи се без неколико Карпентерових речи; био је то глас извршиоца литерарне опоруке, ка"петана Грина (Г, Н. Стееп), који је нато прочитао песникове стихове „У светове сунца", који овако почињу:

И такб коначно отићи (утихнуло велико море, бесни оцеан) : нестати потпуно, Оставити за собом све јаде, велике несносне терете, које људи узалуд настоје да носе, Све, све напустити, оставити да лежи, Осетити се лаганим као птица кад се ослободи лепљиве гранчице, Винути се, винути у небеску радост нестајања, — | Гле | мртве ми остављамо за собом и прелазимо у краљевство живих...

За овим лепо и разговетно изговореним речима покојника, проговорио је и Хенри Невинсон неколико мирних и дирљивих реченица о значењу Карпентерова дела. То је био јединствено задовољавајући закључак... Учињена је права ствар, прочитана права страница, изречена права реч.,, И присутни су били захвални тој двојици људи који су успели да вежу конац Едварда Карпентера са његовом властитом експресијом, недозволивши да последња реч буде конвенцијоналност против које се је његов дух толико бунио и од које се је он за живота одвајао.“

Најпознатија Карпентерова дела, уз споменуту познату његову збирку песама »У сусрет Демокрацији«, јесу: »Идеал

Енглеске«, »Цивилизација«, »Пунолетност љубави«, »Дани са

Валтом Хвитменом«, »Цртице из градског и сеоског живота«, »Драма љубави и смрти«, »Психологија песника Шелија«, »Паганска и хришћанска веровања«, »Измирење народа«, и многа друга. Колико нам је познато, од Едварда Карпентера није још ништа преведено: на наш језик. Ж. Векарић. |

125