Nova Evropa

razvijaju dobre odnose izmedju naših zemalja, i koji utiču na javnost ı na pojedince u Velikoj Britaniji u našu korist, Mi koji poznajemo našu nedovoljnu kulturu i spremu da svoju zahvalnost posvedočimo i pokažemo onako kako bi trebalo, ı da vodimo dovoljno brige i računa o grupama i svakom pojedincu naših prijatelja na strani, mi se upravo čudimo i divimo istrajnosti i požrivovnosti ovih naših starih poznanik4 i zaštitnika u Velikoj Britaniji, koji se ničim ne daju smesti u svojoj odanosti i u svojim naporima da nam pomognu, i da svoju okolinu i svoje zemljake o nama obaveste, Jedino tumačenje koje nalazimo za ovoliku postojanost — pored važne osobine onog velikog naroda, da doduše teško postaju prijatelji, ali da kad jednom postanu onda to i ostanu, — jedino drugo tumačenje, kažemo, mogli bismo naći možda u činjenici, da su našu zemlju temeljno i na licu mesta. videli i.ispitali, pa pored naše inteligencije i našeg kaputaša poznali i našeg seljaka, taj svakako najbolji i najpozitivniji deo našeg naroda, i to poznali ga u vreme njegovih velikih nevolja i patnja, u borbama i ratovima protivu domaćeg i spoljnjeg neprijatelja, Kažemo tako, jer smo ne jedanput imali prilike, u Ratu, posmatrati kako se razvija simpatija i prijateljstvo izmedju običnog srbijanskog seljaka-vojnika i uglednih britanskih ženš4, koje su dolazile da neguju naše ranjenike i bolesnike, a koje nisu baš uvek bile ushićene držanjem naših činovnik&4 i oficir&,

Ovom prilikom, kad u Jugoslaviji osnivamo Društvo Prijatelja Velike Britanije treba da se setimo prijatelja Jugoslavije u Velikoj Britaniji, koji su uostalom svoje Društvo već davna osnovali i čijem uzoru mi sad sledujemo, Već sama činjenica, da je Jugoslovensko Društvo {i ranije, Srpsko Društvo) postojalo u Londonu pre nego što smo mi došli na misao da osnujemo Ovo naše, — iako je svakom jasno ko kome više duguje i više treba, pa šta je bilo preče, — najbolje je svedočanstvo vrednosti i odanosti onih prijatelja, osobito onih predratnih, koji su davali uvek inicijativu, i koji i sada stoje na čelu Društva, Pravo je da kod njih malo zastanemo i da njih, bar najglavnije, spomenemo i po imenu. Poklonićemo se još, pre toga, svetloj uspomeni njihovih predšasnik4, koji su radili za naš narod, ili su vodili brige o njemu, a koji su već mrtvi; medju njima je bilo uglednih ličnosti, diplomat4A i političara, javnih radnik4 i književnik4, Ističu se iznad sviju dve ženske glave, gospodje M jur Mekenzi i A, P, Erbi (Irby), koje su sebi i svome radu medju nama najlepši spomenik podigle svojim »Putovanjima po slovenskim pokrajinama Evropske Turske« (1867), O njima kaže niko manji nego Gledston, da »nikakav diplomat, niti konzul, niti putnik, medju našim zemljacima, nije učinio tako „dragocen doprinos našim sredstvima znanja i poznavanja tako važne sivari [Pitanje Otomanskog Carstva},... |

137