Nova Evropa

Белешке,

Савремена енглеска штампа на мукама.

Кад је лорд Ротермер, пре неку годину, отворио ступце својих многобројних листова кампањи противу држава Мале Антанте, а у корист Маџарске, и бацио у бригу све оне који су знали или слушали са колико листова он располаже, и колика им је тиража, наши добро обавештени британски пријатељи поручивали су нам, за утеху, да лорд Ротермер мало значи у енглеском јавном животу, и да цела његова кампања неће успети да измени ни за длаку правац британске спољне политике. То се показало тачно, као што је уопште тачно и позната ствар да се утицај једног листа не мери по броју његових страна или његових читалаца већ по вредности његове садржине. Ипак је чињеница, да је средишњи проблем енглеске штампе данас у питању, како да се осигура слобода и независност листовима, да их не би прогутале групе којима је стало првенствено до »доброга посла«, или да не би политичке странке успеле да их подреде своме утицају. Већи део дневне штампе, у данашњим приликама, тешко ће избећи судбини да буде »комерцијализован«; али се ради бар о неколико листова који воде јавно мнење. Ако би дошло до тога да и они не могу опстати као независна гласила, указала би се потреба уплитања Владе у штампу, што би се у Енглеској сматрало правом нацијоналном катастрофом; јер »слободна штампа је«, према речима главног уредника »Манчестер Гардијана« Ч. П. Скота, »неопходна потреба за рад у модерној демократској држави. Необавештена демокрација може, као слеп џин, да уништи баш оне ствари које треба највише да цени, па напокон да уништи и саму себе.« Зато су неки енглески листови подузели веома компликоване мере да би обезбедили своју независност и своје — деонице од навале са непозване стране. Тако је »Тајм с« осигурао своје деонице, да не пређу у посед људи који би напросто за њих највише хтели платити, па — ако се већ продају — да се зна ко их купује, и да их може купити само лице противу којега не уложе свој х ећо чланови једног одбора састављена из потпуно беспристраних личности већ по свом положају (Главног Судије Енглеске, Ректора »АП Зош СоПеве«-а у Оксфорду, Председника Краљевског Друштва, Гувернера Енглеске Банке, и Председника Института Јавних Бележника). Овај Одбор има да руководи једино преносом деоница с обзиром на важност »да се очувају најбоље традиције и политичка независност „Тајмса као листа, и народни а не лични интереси«, и то му је уједно сав посао,

151