Nova Evropa

јавности. Папанастазију се за ову идеју залаже својим несебичним и уистину човечанским и пацифистичким осећањем, достојним једнога апостола. Прогласивши је најпре у својој земљи, он себи даје труда да је прошири кроз цео Балкан, па му је необично мило што је, у последње време, могао опазити да је она наишла на позитивно расположење ну нашој јавности и у нашим односима. Он верује, да у тој идеји лежи спас, срећа, и благостање балканских народа и европске стабилности. Његово. је настојање, удаљити политичку Европу са Балкана, те оставити Балкак балканским народима, да се они међусобно споразумеју, на основи балканске уније. Он сам намерава, у најкраће време, да пропутује све балканске центре, те да дође и непосредно у контакт са истакнутијим представницима аналогних тежња и расположења, како би се затам могао сазвати у једној од балканских престоница конгрес, који би ударио темеље конкретној организацији овог предлога. Најзначајније је у томе, да. је Папанастазију за ту своју идеју задобио и симпатије неких службених грчких кругова, који су јој досада били индиферентни или противни; у првоме реду самога Веницелоса, који је у последње време у више наврата изјавио, да је са њом споразуман, Нема сумње, да у данашњем стању светске, и специјално балканске, политике, ова идеја Папанастазија представља један од основних момената стабилизације и сређивања; поготово онда, ако се узме у обзир искреност, воља, и активност, са којима Папанастазију иступа да би привео у живот ову своју идеју.

Б. Радица.

Учешће племенитог југословенског народа у мрослави стогодишњице наше независности дубоко је дирнуло грчки народ. Ако су нас Грке од других балканских народа често одвајале велике супротности, с југословенским народом несамо што никад нисмо имали сукоба, него смо као братски народи водили заједничке борбе у најкритичнијим перијодима нашег народног живота. МИ сасвим спонтано и топло његово учешће, као и других балканских народа, у прослави нашег слободног живота, даје овој ону боју која јој приличи. Први весник грчке независности, Рига од Фере, имао је — између осталих — једномишљенике и у Југославији, и његова се успомена још и данас поштује у Београду, где је претрпео мученичку смрт за слободу; а југословенска народна поезија га је величала. Идеал Риге од Фере и његових сарадника није био ослобођење Грчке, него свих народа на Балкану, подразумевајући ту и Турке. Тај далекосежни план није могао да буде остварен тада. Био је одвише широк за то доба. Биле су потребне дуге и упорне борбе, док нису балкански народи постигли своју пуну слободу. Ове борбе изазвале су међу њима противности, и крајњи антагонизам, јер сваки народ, у напору који је уложио у своје ослобођење, није могао да се ограничи на своје етничке границе.

322