Nova Evropa

намесник Вагнер са једним батаљоном ловаца и четири топа, који избави Фишера, па се цела војска поврати у Рисан. Пошто је највећи део војске из Котора био пребачен у Рисан, одакле је 7. октобра почела офанзива на Кривошије, дигну се на оружје Грбљани и Паштровићи и освоје тврђавицу Стањевић, на црногорској граници, и навале на остала утврђења, Горажду, Космач, и Будву. Због овог устанка у Грбљу, војска се из Рисна преко Котора поврати и удари на Грбаљ, где поруши и попали сва села, а усташе претера преко црногорске границе.

Како је устанак узимао све веће размере, са све тежим последицама, то 18. октобра цар Фрањо Јосиф, на предлог министра-предсједника Гискре, потпише у Будиму царску наредбу, којом се неограничена власт за угушење устанка подељује подмаршалу грофу Ауерспергу, који 20. октобра дође у Котор и преузме врховну команду. Према извештају бечких и чешких новина, у Котору и Боки било је сконцентрисано десет пукова пешадије, неколико батаљона ловаца, неколико пијонирских чета, и много артиљерије. Осим малог броја, који је остао у Грбљу, Ауерсперг остави по један батаљон у Котору и Ерцегновом, а сва остала војска и артиљерија пређе у Рисан, одакле отпоче Ауерспергов поход на Кривошије. Једна бригада, под командом генерала Дормуса, и део друге, под командом генерала Симића и Јовановића, отпоче наступање преко Гребена и Кнежлаза, и у своме наступању одељење пуковника барона Уршица стигне прво на Унирине; а на Црквице најпре стигне осми батаљон ловаца и иза њега Симићево одељење, а затим и цела војска Дормусова. У истом времену, други део Симићеве бригаде крене преко Леденица, и када је један део под командом пуковника Фишера — изашао и заузео Леденице, уз помоћ топова са ратних бродова, у истом правцу крене и други део под командом потпуковника Кајфела.

Одељења Фишерово и Кајфелово имали су за задатак да очисте Лупоглавске тјеснаце и околне висове од усташа и да продру на Драгаљ. Пошто је војска у току од недеље дана заузела била цео простор од Рисна до Црквица са северне и до Драгаља са источне стране, на Црквице дође главнокомандујући подмаршал Ауерсперг са целим својим штабом, у којем су били пуковник Шредер, начелник генералштаба Покор, потпуковник Брон, штабски мајор Кадолић, неколико капетана, поручника, и потпоручника. Када је Ауерсперг стигао на Црквице, нареди заузимање суседних висова, па Аустријанци заузеше Јанков Врх и Загвоздак. После овога, да би привукао усташке чете на једно место, нареди да пуковник Фетер са Јанков-Врха отвори