Nova Evropa

и понуди им да пошаљу шест заступника који ће преговарати са дванаест официра ради утаначења услова мира; али да Кривошијани претходно положе оружје. Ово усташе одлучно одбију, а стари војвода Милан додаде изасланицима: »Знамо да су у Котору намјештене гвоздене куле и да је дошла нова војска, али коликогод више војске дође, више ћемо је потући«. После овога, Ауерсперг повери Петру Ћеловићу из Рисна да преговара са Кривошијанима. Ћеловић изађе на Кривошије, али га усташе рђаво приме и од: бију да с њиме икако преговарају, тражећи да им дође изасланик са царским писмом. Цар Фрањо Јосиф је међутим, током устанка, био отпутовао из државе и у овом времену налазио се у Александрији.

У Бечу су већ били увидели, да се силом са усташама не може ништа постићи, пи да је талијанско-чиновничка странка у Далмацији највећим делом крива за пораз војске и бламажу пред светом; па и поред роварења ове странке, која је сакупљала потписе и тражила да се намесник Вагнер и окружни капетан Фране и даље задрже на својим положајима, капетан Фране је смењен концем децембра, а на његово место дође нови окружни капетан Рендић. Заузимањем посланика Љубише и Војиновића, који су стално радили на умирењу усташа, — а истодобно Љубиша у парламенту, и Војиновић у својим меморандумима влади, износили на видело све невоље које је народ у Далмацији трпео од рђаве политике и владиних чиновника, — за далматинског намесника дође Гаврило Родић.

Први прелиминарни преговори између изасланика владиних и усташа вођени су 3. јануара 1870 године, на којима су Кривошијани изнели своје још почетком побуне формулиране услове, а који су гласили: 1) да Кривошијани и остали Бокељи не служе у аустријској војсци, 2) да им Аустрија погореле куће сазида, 3) да слободно носе оружје, и 4) да им се загарантује потпуна амнестија. Од ових услова нису хтели ни за длаку да попусте. Родић је одмах телеграфским путем саопштио ове услове Влади у Бечу, која се — видевши да силом неће моћи никако да покори Кривошијане — напослетку реши да капитулира, и овласти Родића да прихвати услове мира. 11. јануара 1870 године, Родић лично, са више официра, изађе на Кнежлаз, где су га чекале усташе, и ту свечано у име Аустрије прими и потписа услове мира које су предложили Кривошијани.

Ђуро Суботић.

24