Nova Evropa

kinškim Ugovorom izmedju Sovjetskog Saveza i Kine, i specijalnom konvencijom o Istočno-kineskoj Železnici,

Svi ugovori daju izraza novim principima politike Rusije u Kini, Za carsko vreme, Kina je smatrana objektom ruskog imperijalizma, Za boljševike, Kina je samo orudje Svetske Revolucije, Godine 1892, u referatu podnesenom još caru Aleksandru IH, Vite govori »o novim vidicima nesamo za rusku nego i za svetsku irgovinu«, o »preokretu stanja stvari na istoku u korist Rusije«, nesamo kao posrednika u'trgovinskim vezama i izmeni proizvod4 Istoka Azije i Zapadne Еугоpe nego i kao krupnoš producenta i potrošača koji se nalazi u najvećoj blizini naroda azijskog Istoka, Vite je podvlačio da »narodi evropske civilizacije čine ogromne napore da bi osvojili istočno-azijske pijace« dok će Rusija — blagodareći izgradnji velikog sibirskog puta — dobiti u ovom pogledu »važna preimućstva pred ostalim narodima Evrope«; »Rusija može da znatno proširi svoj uvoz u Kinu pamučnih i vunenih izradjevina, a isto tako i metala«. Odmah posle Svetskog Rata, piše glavni sovjetski autoritet po istočnim pitanjima, PavlovićVeltman, u knjizi »Pitanja kolonijalne i nacijonalne politike i Ш Internacijonala« {1920);: »Treća Internacijonala, komunisti celoga sveta, postavljaju kao svoj osnovni zadatak razjašnjavanje te proste istine, da dok su žuti i crni kontinenti prignječeni,., evropski radnik neće moći da se oslobodi vlastitih lanaca i ostaće i dalje rob kapitalizma... Treća Internacijo- паја, пезато rečima nego i stvarno, solidariše se sa revolucijonarnim pokretom Žutogš i crnog kontinenta, i stavlja u dužnost komunističkim strankama .,. da pruže najaktivniju pomoć nacijonalno-revolucijonarnom pokretu u zaostalim državama... Mi cenimo veoma visoko borbu Istoka za njegovo oslobodjenje od stranog kapitalizma. Mi znamo, da evropski kapitalizam crpe svoju snagu poglavito ne iz industrije evropskih zemalja nego iz svojih kolonija; odvajanje kolonija od metropola naneće smrtni udarac kapitalizmu, slomiće njegovu kičmu,« U tome je dakle osnovna razlika sovjetske politike na Istoku i bivše carske politike, pa to treba uvek imati na timu, bez obzira na niz zajedničkih ili sličnih crta {naprimer, oštri stav jedne i druge naspram Engleske); van svake sumnje, u spoljnoj politici Moskve igraju izvesnu ulogu obziri i koristi svoje države slične onima koje imaju u vidu ı druge vlade, i ima dosta sovjetskih ličnosti koje su rukovodjene običnim ruskim patrijotizmom; ali to ne menja same osnove. A osnove su takve da se — pored sve veće sklonosti ka popuštanju u sleri ruskih nacijonalnih interesa — sovjetska diplomacija i sama trudila da mobiliše Kinu.

Ugovorom od 1924 godine, i daljom politikom Sovjeta u Kini, došla Je do izraza i jedna druga crta. Prema ugovorima,

28