Nova Evropa

радити, ако не желе да пропадну на најтежем испиту — кад ђаци питају и контролирају наставника. А тиме што су присиљени на такав темељан рад, они се оспособљавају за своју струку и успјешан рад у њој.

Истина је дакле, да свједочба не значи друго до »да је човјек пригодом испита донекле знао одговарати на питања, и евентуално да је у оно доба нешто схватио од предмета«. Али, без замјерке, баш ово значи врло много, значи да имамо јемство да је тај човјек ипак прошао своју струку. И нека појединац има силну срећу, а други опет »смолу« на испиту, ипак су испити оно сито на коме остаје већина оних који нису спремни. Касније, у животу, ако неко више не прати своју струку, њега ће живот сам елиминирати; јер људи иду ипак оном лијечнику за којега знаду да влада својом струком, и не дају да им гради кућу градитељ у којега нико нема повјерења. Изнимке дакако постоје, али и ту само да потврде правило.

Признајемо да диплома не оспособљује човјека, и да она у даном случају може да буде свједочанство једног знања које више не постоји; али кад не би било диплома, бојимо се да би било јон мање знања и способности него што га има данас. Оставимо дакле школе и универзитете, они нам још требају. А требају нам и испити и дипломе; можда данас више него икада, када наука постаје све тежа и опсежнија, док истодобно људи, у врзину колу данашњега доба, налазе све мање времена за миран и сабран рад.

Зато, кад би неко мене питао, ја бих управо противно предложио: не укидати већ пооштрити школовање и испите; јер вјерујем да ћемо тако имати много више заиста способних људи. Ако ипак нешто желимо укинути, бришимо титуле, којима ионако у истинској демокрацији нема мјеста, јер су подобне да чине разлику међу људима и тамо гдје те разлике нема. Одиста немају смисла наслови који су настали у доба »преузвишених« и »пресвијетлих«, а који су данас сигурно анахронизми, уколико нису и што више у односу према лицу које ресе.

Наравно, што сам год напред истакао, не смије нипошто да буде запријеком да се и они који су сиромашни могу посветити науци. Зато, ако желимо омогућити неимућнима да дођу до оне спреме која им је потребна, треба оснивати ђачке домове и мензе, те материјално подупирати студенте. На тај бисмо начин, увјерени смо, далеко више дигли наш " културни ниво. него аболицијом испита. e

Владимир Вранић.

94