Nova Evropa

Како видимо, кад је почела подела нових кредита, у пери: јоду од 1925 па до 1929, поступало се врло неједнако: Србија је добила нових кредита за 227 милијона динара, док је Босна добила само за 24 милијона, Хрватска за 84 милијона, Војводина за 41 милијон, Словенија за 75 милијона, и Далмација за 31 милијон. Ако упоредимо одобрене кредите концем 1922 и концем 1929, видећемо да су ови редуцирани за равно 300 милијона динара, од које редукције отпада на. Србију само 2 милијона, док на Босну 31 милијон, на Хрватску 176 милијона, на Војводину 19 милијона, на Словенију 76 милијона; једина Далмација добила је 11 милијона више. Према томе политика дефлације свршила се на штету пречанских крајева, јер је Србија остала код истих кредита које је имала године 1922, док Хрватска има данас 176 милијона динара мање; а Босна, која је привредно највише страдала, има данас тек три четвртине кредита од оног што је. имала године 1922, т. ј. нити пуних 90 милијона динара; иако би по броју становништва, | ca РОМ: моpama имати преко 300 милијона. .

Сад да видимо, како су ти кредити и ско риш ћени. Народна Банка имала је есконтираних меница, и то:

године 1922: Дин 1,421.215 7. ОВО ба = 51958 7218 o 1924: ~ 12259.282 5 Поре 1 207:922 ~ 1926: 1 1241.054 5 19275 = » 1,432.000 5 1998: = - 1. 270:509

1929: > 1297.028

Како се види, сви кредити нису увек и искоришћени; у томе је чак било и знатне разлике. По појединим крајевима било је искоришћених кредита (у милионима динара):

-: 1922: 1923: 1924: 1925: 1926: 1927: 1928: 1929: Србија: 593 534 615 752 756 885 855" 798

Босна: · 95 84 164 75" 102 78 82 55 Хрватска: 407 - 344 331: 188. 176: 206: 254 , 158 Веодводина а DOB 1655 (0828 192 5 104%55190 а 2 "IZ: Словенија: 1757 2280 J40/ 707. 0807. У 22 12 Далмација: 21830 22 19 23 29: - 43:42

Дакле, стварно искоришћених кредита. отпада највише на Србију. Концем 1929, например, есконтирано је меница за. једну- милијарду- -287-милијона, од «ојег износа у Србији ва 793-милијона или 61.61%. Мада Србија (и Црна ај не