Nova Evropa
209 милијона на Србију, док на Босну пада 2.3 милијона, на Хрватску 10.3 милијона, на Војводину 2.3, на Словенију 5.3, и на Далмацију 0.8 милијона динара. Још године 1928, од укупног ломбарда, отпадало је на Србију 51.2%, док данас отпада 90.8%; док је Хрватска 1923 имала ломбардног кредита за 56 милијона, а данас нема више од 10 милијона.
Занимљиво је погледати, колико фирама, у појединим крајевима, уживају кредите Народне Банке. Године 1924 (за раније године подаци нису објављени) било је 2.759 власника кредита; прошле године 3.840. Од овога, на Србију отпада 2.672, на Босну 327, на Хрватску 174, на Војводину 386, на Словенију 260, и на Далмацију 71 фирма. Како видимо, од 70% ималаца кредита иде на Србију, а само 30% на читаву осталу државу.
Кредити Београду, Загребу, и Љубљани.
Београд, Загреб, и Љубљана, три су нацијонална центра, и уједно су и три главна привредна центра Југославије. Ради тога, интересантно је видети колико је Народна Банка поделила кредита привредницима тих центара и њихове најближе околине.
Београд је престоница државе и политички центар; али он није њен најважнији привредни центар. Приватно новчарство Загреба, например, кудикамо је јаче развијено од онога у Београду. Чак и Љубљана има јачих завода него што су београдски. Исто тако ни у трговини нема Београд привредно вођство; по статистици царинских прихода, на првом су месту данас још увек приходи загребачке, затим љубљанске, па тек на трећем месту београдске царинарнице. То би значило да је Београд, у погледу наше увозне трговине, на трећем месту. А у погледу извозне трговине, његов је положај још лошији. Исто тако и у погледу индустрије, Београд не заузима никакав специјални положај. Према томе, код поделе кредита Народне Банке не може бити оправдана разлога да се београдским привредницима даје толико више кредита него привредницима Загреба или Љубљане. Па ипак се даје.
Концем прошле године, например, Београд је имао одобрених кредита за 567 милијона, према 583 милијона пре инаугурације политике дефлације. Загреб је имао, концем 1929, кредита за 346 милијона, према 450 милијона концем 1922. Љубљана је имала одобрених кредита, концем 1929, за 139 милијона, према 196 милијона концем 1922. Дакле, политиком дефлације знатно су редуцирани кредити Загребу и Љубљани, а нису редуцирани Београду. Есконтираних меница имао је Београд, концем 1929, за 631 мили-
99