Nova Evropa

ши довољно средстава да се штити од такве ситуације. Ме. ђутим, код политике покретне каматне стопе, нагло повишење каматњака може увек, и те како; да утиче. на смањење потражње за кредитима, нити може нотна банка доћи у немогућност да подељује. нове кредите само ради тога што појединци нису искористили свој контингент. "Своје кредите код Народне Банке, у првом реду, не искоришћују новчани заводи; и њихов контингент износи преко 600 милијона динара. С обзиром нато, изнесен је био у нашој јавности предлог да им се ти кредити откажу, и да Народна Банка у будуће ради искључиво са трговином, индустријом, и пољопривредом, мимоилазећи посредничку улогу новчаних завода. Ствар међутим стоји овако. По природи својој, наши новчани заводи — у првом реду они велики — не могу, а и не смеју, искористити свој контингент кредита код Народне Банке, зато што они имају знатне улошке, па морају бити ликвидни. Само мала затегнутост, мало јачи политички потрес, код куће или на страни, и један део улагача може затражити свој уложак. А ако један завод таковим захтевима одмах, и са највећом сусретљивошћу, не удовољи, настала би такова навала улагача да би опстанак завода дошао у питање. Код новчаних завода ликвидност мора бити увек први и најглавнији принцип. А како стоји код нас са ликвидитетом» — Код нас се може казати да уопште нема ликвидних ангажмана. Наши новчани заводи присиљени су да своја ликвидна средства или држе у благајнама или на жиро-рачунима. У другим привредама, ствар стоји сасвим друкче: тамо новчани заводи могу мирне душе претежни део својих средстава, која служе за очување ликвидитета, да пласирају у есконт меница, и то меница које одговарају уветима нотне банке; јер они знају, да те менице могу у свако доба редисконтирати код Нотне Банке, па ако и не уз каматњак од 4, онда уз каматњак од 6%, или уз 8, или чак уз 10%. Код таких прилика, новчани заводи иноземства не требају да држе велике резерве готовине, нити бескаматних уложака по жиро-рачунима; они претежни део тих средстава пласирају у менице, зато што су сигурни да их за веколико сати могу претворити у готовину. Код нас, напротив, може новчани завод имати меницу и са три потписа наших највећих фирама, па је ипак не може редисконтирати код Народне Банке, ако нема одобрен кредит, или ако је њетов контингент већ исцрпен. Према томе, о пласирању ликвидних средстава у менице може само утолико бити говора уколико банка има одобрен кредит код Народне Банке, и уколико он није већ искоришћен. Из тога разлога наши новчани заводи не искоришћују кредит, осим само у изнимним случајевима, — он им служи као резерва ликвидитета. А бу-

107