Nova Evropa

матну стопу есконтирана, односно кад би имаоци државних хартија могли ове неограничено да ломбардују уз тај каматњак. Онда би и новчани заводи били присиљени, стицајем прилика, да и они есконтирају менице уз нижи каматњак, па да касније нижи каматњак рачунају и на конто-коренте. У државама у којима Нотна Банка води кредитну политику повишавањем и спуштањем каматне стопе, сваку њену меру у том погледу следе и новчани заводи, — тамо за снижавањем каматњака Нотне Банке иде већ следећег дана аутоматско снижење каматњака осталих банака, и то BH каматњака на улошке и на есконтне и контокорентне кредите. Тамо многи новчани заводи имају већ у својим уветима, да улошке примају уз толико и толико процената испод каматњака Нотне Банке, односно да за кредите зарачунавају толико и толико постотака изнад каматне стопе Нотне Банке. У таковим је државама сасвим природно, да читава привреда и те како води рачуна о висини каматне стопе. Јер ова је регулатором новчаног тржишта, и та њена улога мора се осетити на свим линијама, а не да је, као код нас, осети само пар стотина привилегованих лица.

Реформе у кредитној политици Народне Банке.

У последње време, Народна Банка покушава да изведе извесне измене у својој кредитној политици. О снижавању каматњака већ смо напред говорили, и показали смо шта оно значи, односно шта оно не значи за развитак каматне стопе у нашој земљи. Што се тиче есконта меница, Народна Банка одредила је сад износ од 250 милијона динара за тај есконт, мимо контингента. Међутим, она је то учинила са толиким ограничењима да та мера нема опет никако веће значење. Прво, искључени су од тог новог кредита новчани заводи, а баш новчани заводи могу знатно веће количине меница редисконтовати код Народне Банке, које би веома повољно утицале на њихов есконтни посао: они би много више него досада посвећивали пажње есконту меница, па би тиме и нашој привреди давали веће кредите. Свуда на свету је нотна банка круна новчане организације, залеђе новчаних завода земље, у неку руку банка банака. ИМ наша Народна Банка мора у будуће ићи тим правцем, ако хоће да правилно одговара својој улози. Друго, од тих нових кредита поједини привредник, који нема одобрен кредит, може искористити највише до 100.000 динара. М треће, те нове кредите могу уживати, ито још у већој мери него други, и они приватници који већ имају одобрене кредите. Према томе, од ове мере Народне Банке наша привреда неће

114