Nova Evropa

Iz dornjih brojaka vidim da postoji nesrazmer i nejednakost u pogledu sume odobrenih kredita. No nejednakost i nesrazmernost u kreditovanju Narodne Banke dolazi još do daleko jačeg izražaja u sumi podeljenih zajmova, kako se to vidi iz ove skrižaljke:;

1925: 1926: 1927: 1928: 1929: Srbija 61.0% 3 600% 3 600% 3 560% — 600% Hrvatska i Slavonija 15.0 % 14,0 % 14,5 % 17.0 % 120 % Slovenija 7.0 % 6.5 % 8.0 % 7,5 % 9,5 % Vojvodina 80% 85% 85% 60% 90% Bosna i Hercegovina 6,0 % 8.0 % 5,5 % 8,5 % 4,0 % Dalmacija 1,55% 1,5 % 2.0 % 3.0 % 3,5 % Crna Gora 1,5 % 15% 15 % 2.0 % 2,0 %

Ako tražimo razlode velikom nesrazmeru izmedju odobrenih kredita i podeljenih zajmova, možemo ih uglavnom navesti kako sledi, Pre svega, Hrvatska, Slavonija, i Bosna ne iscrpljuju oko 50—65% kredita, zato što im on služi u prvom redu kao reeskonino zaledje, U Srbiji se kredit Narodne Banke smatra običnim bančinim kreditom, koji se najvećim delom isorpljuje radi jeftinoće, Dalji je razlog tome iscrpljivanju taj, što u Srbiji uživaju direkini kredit kod Narodne Banke trgovina, industrija, hotelijerstvo, zanat, i ostale privredme drane, Dok je broj imalaca kredita, primerice u Beogradu, iznosio 1,067, u Skoplju 590, u Zagrebu iznosi on 101, u Ljubljani 156, u Sarajevu 140,

Sistem kontinšfdentiranja,

Već sam spomenuo, da je emisija novčanica za račun države izazvala prvi poremećaj kreditne funkcije Narodne Banke, koja je osim toga, i s obzirom na zakonske odredbe u pogledu pokrića, ostala ograničena i ukočena, No i ovaj kontingent, koji je ostao na raspoloženju privredi, nije onako upotrebljen kako bi [о interesi narodne privrede kao celine zahtevali, Usvojeni sistem kontingentiranja, odnosno odobravanja kredita pojedinim granama, odnosno pojedinim privrednicima, krije sam u sebi momente slučajnosti, subjektivnosti, i nejednakosti, Osim toga, on podržava nezdravu tendencu privilegiranja jednog neznatnog sloja privrede, često i ekonomski manje opravdanog, zaustavljajući podjedno napredak i selekciju boljih i jačih privrednih jedinicš&, Do kakova nepravednog rezultata vodi ovakova politika, može se razabrati iz gore donesene skrižaljke o postotku odobrenih kredita u pojedinim pokrajinama i o broju firama koje uživaju kredit Narodne Banke.

Dalji važan razlog poremećenoj i često štetnoj kreditnoj politici naše Narodne Banke leži u direktnom kreditovanju pojedinih privrednih grana i pojedinaca, Time nastaje dvostruka šteta po narodnu privredu, Privatne kreditne ustanove, koje jesu i imadu biti flavni nosioci kredita u zemlji, lišene su oslonca i potrebne potpore koju im ima da pruži emisioni institut, omogućujući im reeskont njihova meničnog porifelja., Osim toga lišava Be Narodna Banka potrebne ingerence i uticaja na novčano tržište, jer svojom

120