Nova Evropa

ga je jedan deo njegove čaršije. Tu dakle ništa ne pomaže »živa topla reč« Gospodina Guvernera, kad je »hladne brojke« nemilice tuku,

2. Predratni i poratni krediti Srbije i »prečanskih« krajeva.

Druga je činjenica, na koju smo već ukazali, da je Narodna Banka Kraljevine Jugoslavije dala Srbiji za 588 milijona dinara više kredita nego Narodna Banka Kraljevine Srbije predratnoj Srbiji, dok je prečanskim krajevima dala daleko manje nedo što im je dala tudjinska Austrougarska Banka. Na ovu konstataciju, koja je tako bolna, odgovara Gospodin Guverner time, da je predratna privreda u Srbiji od svoje Narodne Banke imala kredita na 49,743.000 zlatnih dinara, odnosno na 547 milijona današnjih dinara, dok danas Srbija ima kredita od Narodne Banke za 639 milijona dinara, ili samo za 90 milijona dinara više neSšo pre Rata. Medjutim, da li i ovi podaci stoje? — Narodna Banka Kraljevine Srbije podelila je eskontnog, lombardnog, i konto-korentnog kredita (vidi u Kosijerovoj »Narodna Banka«, strana 150—51 i 154 55): .

Vrstkredita: 31. XII, 1913: 30. VI, 1914:

Tekući račun: 27.986.109 25,930.681 Lombard: 3,680,491 2.101,986 Eskont: 8.924,229 9,334.093

Ukupno 40,590,829 37,366.160

Prema tome, tu nema govora o predratnom kreditu od 49.7 zlatnih, odnosno 547 današnjih, dinara; nego je Narodna Banka Kraljevime Srbije dala privredi pred Rat kredit od 37 milijona zlatnih dinara, odnosno 407 današnjih (ili, koncem 1913, podelila je kredita za 40 milijona zlatnih, odnosno za 440 milijona današnjih dinara). A da vidimo, koliko je Narodna Banka dala kredita Srbiji koncem 1929,

Prema izveštaju za godinu 1929 (strana 6 i 9), eskontovano je menica, odnosno lombardovano državnih papira, kod pojedinih bančinih ureda kako sledi:

Ured: eskont: lombard: Beograd 631,668.000 200,130.000 Bitolj 6,233.000 1,064.000 Niš 49,522.000 1,603.000 Skoplje 67,519.000 547.000 Cetinje 25,930.000 559,000 Šabac 12,396.000 5,037.000 . Ukupno 793,268,000 208,940.000

128