Nova Evropa

dobijaju sve više strano 8 kapitala, preko posebno za to stvorenih stranih zavod4, ili zavoda sa pretežno stranim kapitalima. Prema njegovoj tvrdnji, prečanska privreda bila bi kreditima tih тамода gotovo potpuno obezbedjena, Da li ta tvrdnja stoji? Stoji činjenica, da su u Zagrebu koncentrisani naši najveći novčani zavodi, Stoji dalje činjenica, da kod nekih od tih zavoda u znatnoj meri učestvuje i strani kapital, Bilo bi, naravno, daleko bolje kad bismo čitav naš privredni rad mogli da finansiramo vlastitim sredstvima; ali kad to ne možemo, niti ćemo moći tako skoro, budimo srećni da nam inozemstvo stavlja na raspolaganje jedan deo svojih kapitala, pogotovo kad taj strani kapital pokazuje tendencu nacijonalizacije. To se, uostalom, lepo vidi i kod same Narodne Banke, Predratna Narodna Banka osnovana je dobrim delom kapitalom iz Vojvodine i Bosne, pa i njena dva poslednja guvernera nisu baš čist domaći, šumadijski, elemenat, Stoga bi Narodna Banka, odnosno njeni »jedini zvanični predstavnici«, imali pri davanju izjava voditi računa, da se strani elemenat sukcesivno aklimatizuje i nacijonalizuje, postajući odličnim patrijotom, Ali da se vratimo na zagrebačke velebanke, radi kojih G. Bajloni drži da prečanskim krajevima, u prvom redu Zagrebu, ne trebaju toliki krediti Narodne Banke, Ova teza G. Guvernera bila bi ispravna kad bi ovi naši veliki novčani zavodi u Zemunu podigli kineske zidove; ali svi vodeći novčani zavodi Zagreba održavaju u Beogradu svoje filijale, afilijacije, direkcije, i slično (Prva Hrvatska Štedionica, Srpska Banka, Jušoslavenska Union Banka, Jugoslavenska Banka, Opšte Jugoslavensko Bankarsko Društvo, i Bosanska Industrijska Banka), i podjednako podeljuju kredita kako u Zagrebu tako u Beogradu, pa bi u tom pogledu mogli poslužiti uzorom i Narodnoj Banci, Ne može dakle biti posebnog merila za kredite Zagreba i za kredite Beograda, — kogod je u stanju da pruži dovoljno garancija, dobija kredita od naših banaka, bez obzira da li je on u Zagrebu, Beogradu, ili u kojem trećem mestu naše države, Ako ipak naši veliki novčani zavodi podeljuju više kredita zagrebačkoj nego beogradskoj privredi, ima tome dva razloga: prvo, što je privreda Zagreba razvijenija, pa je po tome u stanju da pruži garancije za veće kredite; a drugo, što Je privreda Beograda prezasićena jeftinim kreditima Narodne Banke i Državne Hipotekarne Banke, pa od privatnih banaka neće ni da traži veće kredite, jer dok zagrebački privrednici za svoje kredite kod privatnih banaka plaćaju 11 do 12%, beogradski privrednici uživaju kredite Narodne Banke za polovinu Jeftinije, Zašto?

Opravdanost za izdašnije kreditiranje privrede Srbije, i u prvom redu beogradske privrede, G. Guverner nalazi i u tome, što su — po njegovu sudu — krediti privatnih novčanih zavoda u prečanskim krajevima daleko jeftiniji nego u Srbiji, pa treba jeftinim kreditom Narodne Banke omogućiti tim favorizovanim

131