Nova Evropa

штампе нема нигде. С правног гледишта, слобода штампе схвата се као слобода од цензуре, од административног надзора и притиска, под условом да ипак постоје извесна ограничења чија је примена поверена једино судским установама. Овака слобода штампе (у погледу државне и верске власти) било је, наравно, велико благо чију вредност није потребно истицати или тумачити. Али се улога штампе и штампане речи у разна времена разно представља, па је улога такозване »слободне« штампе често мање позитивна од улоге оне штампе која није била слободна.

Некада, на једном старом немачком каталогу антикварских књига стајало је написано, као мото, на латинском jesHky: »Nullus liber est tam malus quin aliqua parte prosit« (»РНиједна књига није тако лоша, да не би ма с које стране доносила користи«). Да ли би се исто смело тврдити у погледу свих књига које данас излазег Особито у погледу књига и литературе којима се свесно квари душа читалаца, поименце омладине, те које на томе и оснивају свој успехг — Не говоримо овде, наравно, о знанственим књигама, чије је ширење увек ограничено, и за које може безусловно и увек да важи горњи латински афоризам. Него се ради о литератури коју смо навикнути називати »лепом књижевношћу« или »белетристиком«, иако она данас више нема права на то име. Јер број књига у којима од лепоте нема ни трага, ма с које стране схватали лепоту, поплавио је књижарски трг и потопио је књиге писаца од талента и дела која спадају у уметност. Романи и »лака лектира«, који се фабрикују на тисуће, немају више ни амбицију да пруже душевно уживање; они су сурогат духовне хране често најниже врсте, и напрежу ум готово у истој мери као жвакање гуме желудац. Већи духовни напор захтевају, и у исти мах су опаснији, многобројни такозвани »детективски« романи, будући да оперишу особљем и оруђем који нарочито привлаче савременог просечног читаоца, изазивајући у њему навику за нездравим узбуђењем, тако да се после читања оваке литературе све друго чини недовољно посољеним и "незанимљивим. Још гори су романи отворено порнографске садржине, који често имају највеће успехе (пример, В. Маргерита »Га батсоппе«); у њима има сцена које, кад би биле приказане сликама, те би слике морале бити оне врсте какве се продају само потајно. И кад би издавачу пало на памет да ове илустрације да на одговарајућим местима с помоћу водених знакова, тиража књиге остала би сигурно иста ма све остало било само бела хартија. Толико ту мало има »лепе« књижевности и књижевности уопште!... Напокон, наша савремена дневна штампа, особито она т. зв. »жута« или »булварска«! Живећи од сензација, она ствара читаве ка-

352