Nova Evropa

Rata ovde naročito jako osetile, ni zato što je dve trećine naše zemlje za vreme ratnih godin4 prelazilo iz ruku u ruke i čitavi se krajevi pretvarali u pustinje, ni zato što je Rat dve pune dodine duže trajao nego u ostalim ratujućim zemljama Zapadne i Srednje Evrope, već poglavito zato što je obnova kod nas značila stvaranje jedno8 novog državnog i privrednog jedinstva, koje beše iščezlo sa karte Evrope na kraju XVIII veka pri trećoj deobi Poljske. Ko danas, nakon dvanaestogodišnjeg opstanka Poljske Republike, pogleda unazad ma teškoće koje su postojale u godini 1918, a koje su delomično srećno prebrodjene, moći će pouzdano utvrditi, da je nepostojanje poljskog privrednog jedinstva pre Rata predstavljalo kudikamo ponajteže i ponajopasnije stanje u ovom pogledu,

U inozemstvu se često čuje, kad je govor o Poljskoj, da je u Poljskoj pučanstvo naretko nastanjeno, To je sasvim Dodrešno, Prosečna gustoća stanovništva Poljske iznosi sada oko 79 na kvadratni kilometar, dakle više пебо u Francuskoj, Ali i taj prosečni broj ne daje još pravu sliku, Jer, poljska teritorija deli se, u pošledu nastanjenosti, na dva dela: na jednoj su strani takozvani istočni krajevi, t, |. četiri nekad ruskih vojvodstava, koja zauzimaju gotovo trećinu celokupnog poljskog zemljišta (124.000 km? od ukupno 388.000 km) na istoku takozvane Kongresne Poljske, a koja su nastanjena prosečno sa 30 stanovnik4& po kvadratnom kilometru; na drugoj strani je cela ostala zemlja, nastanjena sa prosečno 90, a velikim delom i sa preko 100 stanovnika po kvadratnom kilometru, tako da spada medju relativno najgušće mnastanjene krajeve Evrope, Treba dakle imati pred očima ovaj broj od 90 do 100 stanovnikh4, jer je on od značaja za ovo što želimo ovde izneti,

U toku Devetnaestog Stoleća je srazmerno znatno popustila važnost poljoprivrede u većini evropskih zemalja, Još u Osamnaestom Veku bilo je obradjivanje zemlje glavno zanimanje stanovništva posvuda; ali već na početku Devetnaestogša Veka, s namnožavanjem gradskog stanovništva i s razvitkom modernog kapitalističkoš gazdovanja, nastaje često prelaženje u gradska zvanja i zanate, i poljoprivreda — čak i tamo gde se intenzivno obradjuje — daje posla i ishranu tek ograničenu broju pučanstva, koji retko kad ide preko 40 po kvadratnom kilometru, Iz čega sledi, da su u toku Devetnaestog Veka sve države nastojale otvoriti — s pomoću smišljene privredne i socijalne politike — nova područja rada za priraštaj pučanstva, odnosno prevesti Ba s poljodelstva na industriju, trgovinu, i t. d, Pruska, a onda i uopšte nemačka privredna politika služile su uzorom u tom pogledu; ali se i u drugim zemljama daje utvrditi, da se s porastom stanovništva procenat onih koji žive od poljoprivrede takoreći automatski snižava,

169