Nova Evropa

naovamo sftalno raste: pred Rat bilo je njome zasejano 168.000 hektara, a бофпе 1929 premašilo je 238.900. Inače, može se reći da se tek za poslednjih godina seje opet svuda bar onoliko korisnih biljaka koliko se sejalo pre Rata, dok je posle Rata preko dva milijona hektara stajalo neobradjeno često i duže nego šest бофшпа, Na području srednje i istočne Poljske пајglavnije biljke vratile su se na predratno stanje već godinš 1923—7; u zapadnim delovima, tek pre kratkog vremena, Velike razlike u pogledu obdelavanja zemlje i proizvodnje, izmedju istočnih i zapadnih krajeva, ne proizilaze samo iz privrednih prilika, podlavito usled nejednake podele puteva i železnic4, niti iz kulturno višeg nivoa stanovništva Zapadne Poljske, već pre sveđa iz same strukture poljskog zemljišta, Tu dolazimo do jednog od najvažnijih privrednih problema Poljske, koji je i kod kuće i na strani poznat pod imenom poljske »agrarne reforme«, te o kojem se mnogo pisalo, često i veoma пеpovoljno. Agrarni sklop Srednje Evrope dobrim je delom posledicom načina na koji je, u Devetnaestom Veku, provedeno uklanjanje kmetstva. U Pruskoj je ovaj posao, zahvaljujući Štajn-Hardenbergovim zakonskim odredbama, izvršen uzorno: pošto je kmetstvo uklonjeno i nekadanji seljaci-najamnici proglašeni posednicima svojih imanja, ta su imanja istodobno zaokružena u srezove, čime je rasparčavanje zemlje takoreći automatski sprečeno, dok su raznovrsni servituti, koji su teretili i zemlju gospode i zemlju seljaka, ukinuti, Na taj se način postiglo dvoje: omogućilo se kasnije cvetanje modernih veleposeda, a u isti mah se učinilo da dodje do stvaranja sposobnog seljačkog staleža u Pruskoj. Pod uticajem ovog uzorno8 pruskog zakonodavstva izvršeno je oslobodjenje od kmetstva i u zapadnim poljskim pokrajinama. Ali je zato sasvim drukče stajala stvar u ostalim delovima Poliske, Na ruskom delu postali su seljaci posednicima zemlje tek 1864, pa i tada ih je još carski ukaz ogflašavao samo vlasnicima svojih parcel4, ostavljajući na snazi servitute i nebrinući se ni za kakvo zaokružavanje imanja Ovi servituti i rasparčavanje seljačkih gazdinstava zadržavali su razvoj modernih veleposed4 i znatno su doprinosili siromašenju širokih seljačkih slojeva, Još боге je bilo na austrijskom delu poljske zemlje: budući da je na tome području izbešavana svaka mogućnost industrijalizaciie, išlo ie rasparčavanje seljačkih dazdinstava sve brže i brže; primera radi, dovoljno је navesti činjenicu, da je pri jednom popisu u Galiciji godine 1921 utvrdjeno, da ima preko milijon seljačkih imanja ispod pet hektarA, a da su prosečno jedva od po dva hektara, i da su u gruntovnim knjigama bila zavedena kao 19 milijona pojediпабтаћ рагсеја, često medjusobno udaljenih na mnoge kilometre! A kako u praksi nisu svi delovi poseda zavodjeni u

172