Nova Evropa

о 17927: 8928 21929: Текстилни отпани . . . • 126 211 326

Штављене коже. . .... 658 1.927 3.206 Железни производи . ... 4434 65 1.274 Блектроде -!- . = - 293 = 185

(света _ ~ . ~ = - 32262: -56:032 90.485

У процентима, према целокупном извозу Југославије: (0'5% 1738 90 114%

Из целокупног досадашњег пољско-југословенског трговинског промета виде се извесни стални фактори, извесне природне и на здравим темељима основане тенденције развоја. Тај се промет врши и даље у оквиру продукције обеју земаља, на подручјима где се те продукције узајамно допуњују. Обе земље уступају једна другој, и након сређења прилика у Европи, своје главне пољопривредне артикле: Пољска купује сада у Југославији дуван, јужно воће и зелен, вино, шљивовицу, рибе и конзерве морских риба, екстракте за штављење кожа, јагњеће и овчје коже, и разне друге производе, којих сама нема довољно или уопште не продуцира; а Југославија увози из Пољске бирано семе (јер је селекција истог у Пољској на завидној висини), изврстан крумпир, те разне прерађевине од крумпира, ит.д.. Од југословенских индустријских продуката, извози се сада у Пољску — сем кожа и екстраката за штављење коже — јоши велика количина електрода, што их ванредно израђује »Крањска Индустрија, Д. Д.«; њих купује »Сћогхби«, велика пољска индустрија азотних састојака. Пољска од своје стране извози сада у Југославију високо-калоријни камени угаљ, парафин, текстиле, гумену обућу, »шперплате«; ту ваља споменути, да је продукција »шперплата« (фурнира) у Пољској највећа у Европи. Највише ипак напредује извоз гвожђа, које крчи себи пут у Југославију захваљујући своме квалитету. Од машина, Југославија купује у Пољској машине за текстилну индустрију, која се у Југославији рапидно развија.

Ова измена добара између наших двеју земаља врши се још увек у врло скромним размерама. Узрок је томе пре свега у недовољној организацији, и нарочито у оскудици трговинских организација и представништава пољских у Југославији и југословенских у Пољској, ради чега се наша међусобна трговина још увек служи посредовањем Беча и Будимпеште. Поред тога, развитку ове трговине сметају још увек недовољно уређене и развијене транспортне прилике између обеју земаља. Према томе, најглавнији чиниоци у далњем развоју наших узајамних привредних веза и измена добара јесу: успостављање сталних морских путева између

199