Nova Evropa

сније затражити своја права. На концу је ипак Револуцију од. 1905 године Царска Влада угушила. Могло је изгледати, да ће настојања Пилсудског остати без резултата. Али јак човек није био способан да поднесе пораз. Као што приличи великим мужевима, он је и своје поразе умео да претвори у победе. | .

Уверен да радништво неће издржати у оружаној борби са војском, Пилсудски је — користећи се својом некадашњом социјалном завереничком организацијом — почео да на старим темељима изграђује војну организацију, способну за борбу у већем стилу и у ширим размерима. Таквом је организацијом био т. зв. Стрељачки Савез, основан од: Пилсудског у годинама 1908 и 1909 на терену руског и аустријског дела Пољске. Делатност тог. Савеза поуздано спада међу најчудноватије политичке појаве у Европи пре Светскога Рата. То је била читава раширена војна организација, иако није располагала никаквом санкцијом у циљу приморавања и обавезе — сем осећаја части и задате речи. Организација, која није у већој мери располагала ни материјалним средствима, ни оружјем, ни техничким припремама, ни уотште опремом. Али је поседовала огромну снагу духа, и још нешто — веће од најважнијих тајана историје: веру у своју властиту снагу и победу. Главни творац и инспиратор ових толико потребних мистеријозних врлина био је несумњиво сам Пилсудски. Он улази, на челу те организације, у каос борбе, пријављујући учешће својих Стрелаца у Светски Рат. Треба истаћи, да је Пилсудски одмах од самога почетка ишао за самосталношћу свог народа. Треба такође нагласити, да је тада још туђа сила била тако: велика, а народ сам у себе толико непоуздан, да иницијатива Пилсудског није одмах наишла на довољну помоћ и разумевање. Због тога је вођа морао пристати да сарађује са Централним Силама против Русије. : ;

Перијод Светског Рата, — то је перијод борбе легијона Пилсудског против Русије.

Пољаци, у време Светског Рата, нису разумели становиште Пилсудског. Њима је изгледало, да се мора ићи или с Немцима против Русије, или да би требало ићи с Русима против Немаца. Сем војника Пилсудског, који су величали свог вођу и ишли за њим, није баш нико у Пољској разумео, да Пилсудски тежи постепено — преко Аустријанаца, Немаца, и Русије, — к слободној Пољској. ' -:

У том је перијоду Пилсудски прелазио; можда, најдивнији али и најтрагичнији перијод свог живота: сународници су га сумњичили због пријатељевања с непријатељем, цесарски савезници му нису ни за часак веровали, а истодобно — налазећи се у тешким борбама на руском фронту као

145