Nova Evropa

птице, а на галерији су изложене пресоване биљке, модели гљива и препарати болесног биља. Сасвим на крају, до галерије, налазе се егзотични сисари и птице, међу којима је врло богата збирка колибара. У лијевом крилу су, у првој сали, збирке инсеката, домаћих и егзотичних, мимикри у више примјерака, и препарати са инсектима штеточињама. На галерији су остали бескичмењаци.

У четвртом павиљону је архив историјских списа, већином на турском језику, библијотека, и управа.

У средини међу павиљонима налази се лијепо уређена ботаничка башта. У њој је, пред етнографским павиљоном, удешена босанска средњевјековна некропола од оригиналног гробног камена, пренесена овамо.

Музеју је темељ ударила иницијатива пријатеља старине и науке. Да се не би из Босне и Херцеговине износиле старине, или се упропашћавале, основано је (године 1885) Музејско Друштво за Босну и Херцеговину. То је почетак Музеја. Музеј је свечано отворен 1. фебруара 1888. Тада га је преузела Земаљска Влада за Босну и Херцеговину. Годину дана касније почео је излазити музејски научни орган »гласник Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини«. Како су његови чланци били публиковани на српско-хрватском језику, његов је садржај био неразумљив страним учењацима; зато су, од 1893 године, почеле излазити и »Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und дег Негсебоу1па« у ко јима су публиковани Гласникови чланци у њемачком пријеводу. Музејске збирке су међутим рапидно расле, па су просторије у којима је био смјештен Музеј постале тијесне. Музеју су требале нарочите и своје зграде. Босански Сабор је вотирао потребне кредите, па је 1908 почело грађење садањих музејских павиљона. У 1918 години они су били готови, и нови је Музеј свечано отворен 4. октобра те године.

Одмах у првом свом почетку, Музеј је наишао на симпатије код народа у Босни и Херцеговини. Симпатије су се изражавале даровима и сарадњом лајика на истраживању и прикупљању старина и објеката из етнографије и природних наука; а када је почео излазити Гласник, и мањим чландима у њему. Неки су људи остали помоћници музејских научних радника кроз деценија.

Уређене музејске збирке постале су одмах, и остале су до данас, јака атракција за сарајевско становништво, и за све оне који су долазили у Сарајево. Ниједан странац, који дође у Сарајево, не пропушта да види Музеј. За страни свијет без стручне научне спреме, најача су атракција етно-