Nova Evropa

Метаска је ЂЏа, розједпиић вбофта, — delom usled visokog kamatnjaka koji je tamo vladao, a delom usled povoljne industrijske konjunkture sve do pre dve godine, — povukla iz inozemstva znatne kapitale, Iznosi koje je naročito Amerika plasirala u Nemačku, išli su na milijarde maraka, Nemački gradovi zaključivali su teške zajmove u Americi, Isto tako su i vodeća imdustrijska i saobraćajna poduzeća plasirala znatne iznose svojih akcija ı obligacija na strana tržišta, opet u prvom redu u Americi, Na koncu su nemačke banke imale prema bankama mozemstva Ктафкогостић ођауета ха nekih pet do šest milijarda maraka. Onda su, u jesen godine 1929, bili u Nemačkoj izbori za parlamenat: desnica i krajna levica prošle su na tim izborima iznad svakog očekivanja. To je bio prvi jači znak za izazivanje nepoverenja u nemačke prilike i u mogućnosti njihova razvitka. lako nije došlo odmah do većih otkaza kredita, ali se ni novi nisu davali. To je uticalo loše na privredne prilike, jer je Nemačkoj trebalo još stranog kapitala. Ona je, delomično, i reparacijona plaćanja morala finansirati mozemnim zajmovima. Мада je Jamgov Plan bio mnogo povoljniji nego raniji Dausov, finansijske i privredne prilike Nemačke bile su se već toliko pogoršale, da je bilo uskoro postalo jasno, da Nemačka ne može da snosi ni smanjene obaveze, koje su još uvek bile ogromne. Onda su pridošli novi momenti,

Došlo je do promene konjunkture poglavito radi (оба što je broj nezaposlenih porastao u milijone, Kako je socijalno osiguranje Nemačke gotovo savršeno, to su svi nezaposleni radnici primali malo te ne iste iznose kao i oni koji su bili na poslu. Teret tog socijalnog osiguranja za nezaposlene pogadjao je u prvom redu državu: izdaci su rasli iz meseca u mesec, a prihodi su bivali manji, Delicit u državnom budžetu penjao se na milijarde maraka, i nikakve vanredne finansijske mere nisu pomašdale. Situacija je bivala iz dana u dan lošija. Naravno da je, u takim prilikama, inozemstvo postajalo skeptično. O novim kreditima nije moglo biti više govora, a Meratkoročni krediti počeli su se ofkazivati u sve većoj meri. Onda je došlo do jednog jakogš potresa, koji je situaciju potpuno izvrnio.

Iznenadni slom bečkog »Kreditanštalta«, iza kojedđa je stajao niko drugi do sam Ročild, uzdrmao je iz temelja poverenje stranog kapitala, i to nesamo u prilike Austrije nego ı čitave Srednje Evrope. Otkazi kratkoročnih kredita postali su opšta pojava. I naravno da je najgore prošao onaj koji je tih kredita imao najviše, a to je Nemačka, Nemačka je, rekosmo, imala kratkoročnih kredita za pet do šest milijarda maraka, Ti su krediti sada ofkazani, Devize za njih morala je davati nemačka Nofna Banka, usled čega je mjema rezerva bivala sve manja. A publika, kad je videla šta se dogadja, i kako devizna rezerva iščezava, počela je da se otresa marke i da kupuje strane devize

28