Nova Evropa

Iz navedenih primera se vidi, da su uzroci koji idu u prilog povećanja privredne krize i nezaposlenosti mnogo jači i izdašniji, i kudikamo mmogobrojiji, nego uzroci i čimjenice Кој suzbijaju nezaposlenost, Ali je za sve, a naročito za nas poljoprivredne zemlje, od presudnog značaja ono što smo naveli kao uzrok adrarne krize, nesamo zato što su se, blagodareći metodama koje dopuštaju da žito brže sazre, proširila obradjena polja u Kanadi i u Severnoj Americi i prema severu, te što se tamo — kao i u Južnoj Americi i u Australiji — povećala proizvodnja uopšte za 20% i više, a proizvodnja pšenice, usled racijonalne obrade zemlje traktorima i takozvanim »kombine«-ima za još više postotaka, prema godii 1914, već i zato što se i rezerva pšenice povećala od 170 milijona bušla iz godine 1925 na 630 milijona bušla godine 1930, dok je potrošačka moć opala za 50%, a sama potrošnja pala od 66 na 63 kg i manje od glave, te što je to oborilo cene pšenici za 50%. Medjutim, te niske cene odgovaraju danas još uvek bolje troškovima proizvodnje prekomorskih zemalja nego naših, jer su one blizu ili ispod cene koštanja žita u Evropi {s izuzetkom Rusije, koja nesamo da i sama može da poveća svoju teritoriju, već koja radi i prinudnim radom, te se u ceni koštanja može takmičiti sa prekookeanskim državama). Prema tome, svi su izgledi da će te cene ostati na današnjoj visini, Sve ako mi dakle ovde u Evropi i budemo uspeli, da usavršimo način naše proizvodnje, i da bolje organizujemo agrarni kredit, trgovinu sa žitom, if. d., mi nećemo uspeti da se potpuno približimo njihovim froškovima proizvodnje, jer je mogućnost povećanja obrade teritorija kod nas ograničena, nama me dostaje onaj momenat porasta proizvodnje u masi koji prekookeanskim zemljama, u pogledu žita pa i u pogledu više drugih poljskih proizvoda, za педобједпо vreme obezbedjuje prednost u medjunarodnoj utakmici, Ova činjenica, koja je u izvesnom smislu takoreći zapečatila sudbinu naših zemalja, goni nas na razmišljanje, pre sveđda o merama za preorijentaciju u samoj poljoprivredi, a onda i za preorijentaciju u pojedinim granama privrede, te najzad o zajedničkim merama za preorijentaciju u privrednoj, a naročito u trgovinskoj, politici, O merama za pronalaženje novih puteva u privredi, Govorilo se i pisalo i kod nas mnodo. Mi ćemo se stoda ovde zadržati još malo samo na pitanju preorijentacije u svetskoj trgovinskoj politici,

Po svemu što se od Rata naovamo odigrava u svetu, a naročito u Evropi, današnja evropska privreda liči na trošan brod usred uzburkane pučine; ali, makoliko da je on ugrožen и stalnoj opasnosti, oni koji su na njemu ne mogu medjusobom nikako da se slože, što znači da nisu dovoljno svesni svoga stanja, Nepoverenje koje je u Evropi zavladalo usled Rata, i posle njega, ne potiče samo od stvarne i političke

130