Nova Evropa

сељака. Фигуре, гестови, репертоар идеја и осећаја, крепости и мане, типично су сељачке«. И Ортега спаја појам шпањолског народа, односно пука — »рџеђ 1 о«, с арапском речју Ре! Таћз, или с руским му жик, мада између та три појма прави понеке разлике, које појму »рџебјо« дају извесне предности.

Изневши све ове елементе, који сачињавају скелет целокупне савремене шпањолске кризе, Опјеба у Саззећ истиче, да је »физијогномија, коју наш народ показује у часу док пишемо ове стране, битно контрадикторна и проблематична«. Сви разлози нацијоналне декомпозиције леже у самој души шпањолског народа, у недостатку одабране елите, која би предводила изгубљене масе, у унификаторској и државничкој немоћи водећег дела народа, који је изгубио осећај мисије, мере, и дужности: »Мисија маса не би смела да буде друга до иђење за најбољим«. — Али где су најбољиг — »Ради се о томе, да шпањолска буржоазија не дозвољава могућност стварања и постојања начина мишљења који би били суперијорнији од њена мишљења, нити до: пушта да постоје људи интелектуалног и моралног ранга који би били виши од оног што га она придаје својој бесмисленој опстојности.« М према томе, најбољи не могу да постоје нити да се изграде. Противу оваких факата, који не дозвољавају да се створи и организује елита, која би предводила народ ка његову нацијоналном отеловљењу, Ортега не види изласка ни спаса. — »Кад би Шпанија хтела да ускрсне« — закључује он, —- »то би било исто као кад би њоме завладао снажан апетит за свим савршенствима. Велика несрећа шпањолске историје била је недостатак изабраних мањина, и несмиљена велевласт маса. Управо због тога требало би одсада унапред да заповеда духовима и да оријентише воље нов императив: императив селекције. Једино тако«, верује Ортега, »могао би се створити нов тип шпањолског човека, који се толико очекује у Шпанији, за препорођај друштва и целе земље«... А за такав препорођај, о коме говори Ортега, нису довољне ни најбоље политике ни сви политичко-социјални манифести, већ је потребан дубљи, озбиљнији, и универзалнији рад, који би имао да изазове »обнову расе«.

Императив селекције, стварање „одабране мањине, издигнуће моралне и интелектуалне елите, која би имала да предводи масе на путу к њихову духовном и материјалном васкрсу, у смислу формирања народних организама и хармонизирања нацијоналних нуклеуса и честица, — није ли то, отприлике, у крупним потезима, и главни проблем нацијоналног и друштвеног проблема у великоме делу европ-

151