Nova Evropa

Близина непознатог.

(Научни подаци о горњим слојевима атмосфере.)

За последње деценије, природне науке, како чисто теоретске тако и примењене, толико су напредовале да се скоро код већине интелектуалаца створило погрешно мишљење о некаком стварном успеху наше културе. Огроман, чисто неочекиван успех технике нарочито је утврдио мишљење, да је знање савременог човечанства толико напредовало да за њега и не постоји више ништа немогуће и неприступачно. Међутим, довољно је објективно, неварајући сама себе, мало дубље загледати у живот који нас окружује, и мало дубље размислити (услед брзог и чисто кинематографског темпа нашег живота, ми смо се већ одвикли од тог корисног посла) о томе, шта ми заиста знамо а шта не знамо, да бисмо се уверили колико је мала област познатог, и колико је још густа магла непознатог која нас обавија. Сасвим непознате области природе страховито су блиске нама. Несамо да још никако не можемо наћи право тумачење основа и суштине најобичнијих појава и процеса, као што су например електрицитет или моћ гравитације, и да не знамо да ли постоји материја засебно од енергије или једино као нарочит облик ове последње, ит. д., него ми никако не познајемо ни најближу нашу околину. Ми бисмо могли упоредити себе, или тачније савремено стање наше научне свести, са затвореником закључаним у високој усамљеној кули: кроз уски прозорчић види он широки и далеки хоризонт, бескрајно небо, удаљене њиве и планине, док у исти мах нема ни појма о томе ко живи у његовој непосредној близини, тамо иза зида у суседној ћелији његове тамнице. Јер одиста, површина земаљcke кугле је прилично проучена, иако још увек остају непознате веће или мање области у свима континентима сем наше мале Европе. Међутим, готово ништа не знамо о томе шта се налази изнад и испод нас, а што би било поред несумњивог и огромног научног интереса — и од чисто практичне користи.

Наш је живот, додуше, непосредно везан само за земљину површину; али би свакако требало да знамо и на чему живимо, и шта се налази испод нас. Засада је више или мање добро испитано само која два километра испод земљине површине; најдубље што се могло бургијама пробушити било је — три-и-по километра. Оно пак што се налази на дубини већ од пет километара није нам познато, није испитано, и лежи већ ван границе познатог. Ми можемо говорити о дубљим земљиним слојевима само на основу

112